еца од најранијег узраста осећају снажне емоције. Иако их понекад доживљавамо као нешто сасвим друго, велике и важне емоције дете почиње да осећа већ око првог рођендана.
Питање је само како ће их доживети и како ће их изразити. Управо зато је важно да их научимо да препознају и изражавају своје осећаје – исто као што их учимо да пишу бројеве или слова.
Емоције нам помажу да разумемо што се догађа у нама и око нас. Код мале деце, која још немају довољно искуства, емоције су често једина реакција на ситуације. Зато је важно научити их барем основним осећањима. Четири најважније и највеће емоције су љутња, туга, страх и љубомора. Ево како да их научите да их препознају и како да о њима разговарате с малишаном.
1. Љутња
Љутња није нужно негативна емоција, како је често перципирамо. Као и све друге, она је важна и корисна. Деца се често наљуте кад ствари не иду по њиховом – на пример, кад им неко узме играчку. У том тренутку проради тзв. "бори се или бежи" рефлекс, и дете може да реагује тако да виче, да има испад или да неког удари. Љутња може да делује ирационално, али је код мале деце често нормална и природна реакција на неправду коју осећају.
Шта да урадите?
- Дајте назив емоцији: "Чини ми се да си баш љут".
- Пазите да не користите изразе попут "Видим да си...", јер можда није реч о љутњи, већ је дете тужно или уплашено и важно је да малишану оставите простора да само исправи.
- Објасните емоцију: "Понекад ствари не иду како желимо и то може да нас наљути".
- Подстакните дете да изрази осећања речима, на пример: "Не свиђа ми се кад ми узмеш играчку". Шта још можете да урадите?
- Покажите емоције на ликовима из прича или цртаћа и питајте дете како мисли да се лик осећа – тако се развија и емпатија код детета.
2. Туга
Деца могу да осећају тужно кад им неко недостаје, кад се осећају искључено или кад их нешто или неко разочара. Проблем настаје ако не знају да препознају зашто су тужни. Управо тада се туга може претворити у љутњу и довести до испада.
Шта да урадите?
- Препознајте тугу: сузе, повлачење или чак љутња могу бити знак туге.
- Дајте детету простора: уместо да га ометате или покушавате да поправите ствар, седите поред детета, загрлите га и будите ту.
- Поделите сопствено искуство туге да покажете да је то осећање нормално и да о њему може да се прича.
- Шта још можете да урадите? Направите графички приказ осећања с емотиконима на којем деца могу да покажу како се осећају чак и кад немају праве речи за то.
3. Страх
Страх често произлази из несигурности или анксиозности. Иако су неки страхови развојно очекивани (страх од мрака, страх од одвајања од родитеља), могу се јавити и други страхови који могу доћи из медија или стварног живота.
Шта да урадите?
- Потврдите емоцију: "Звучи као да те то стварно престрашило".
- Будите искрени: ако не знате одговор на неко малишаново питање, реците да ћете га заједно потражити. Помозите им да се изразе кроз приче или књиге о страховима.
4. Љубомора
Деца могу да осете љубомору већ са неколико месеци – на примјер, кад мама загрли друго дете. Касније долази материјална љубомора ("Зашто он има бољу играчку?") и социјална ("Зашто нисам позвана на рођендан?").
Шта да урадите?
- Не умањујте дјететову емоцију: чак и ако вам та ситуација делује тривијално, детету може да буде јако важна. Помозите детету да преусмери фокус на оно што има: више времена с родитељима, прилику за нова пријатељства, итд. Ако знате да долази потенцијално "осетљив" тренутак (нпр. рођендан брата/сестре), припремите дете унапред.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
