Сада је време да се припремите за следећу зиму: Да ли знате колику уштеду доноси термофасада?

Са термоизолацијом спољних зидова и, ако је неопходно, крова, биће потребно далеко мање енергије да се одржи пријатна температура, било да је напољу топло или хладно. Будући да термоизолација смањује брзину природног изједначавања спољне и унутрашње температуре, у добро изолаваном дому дуго је топло и када није укључено грејање зими и дуго је хладно лети после гашења клима уређаја. Кроз мању потрошњу енергије дајете свој допринос очувању животне средине, а важно је напоменути и да за 30% боља изолација не значи и 30% мањи рачун за струју, већ уштеду од око 50%, јер је лоша фасада најчешћи разлог догревања станова струјом током дана и одласка у црвену зону потрошње.

У овом чланку ћемо истражити колике су уштеде које се постижу постављањем термоизолације у стану и у кући, који су најбољи материјали за термоизолацију, те која је цена термоизолације и која је цена рада мајстора.

Шта је и од чега је сачињена квалитетна термоизолација?

Термоизолација фасаде се последњих година спомиње као један од најбољих решења за подизање енергетске ефикасности дома. Поред тога, изолација има и изражену естетску функцију, пре свега јер веома лако може старој фасади да подари нови сјај, а притом и чува животну средину. Међутим, уштеда енергије је значајнија само ако се термоизолацији приступи веома темељно. Због тога је важно да сваки елемент буде квалитетан и прецизно уграђен од стране искусних мајстора.

Треба имати на уму да постоји више врста термофасада, али на нашим просторима најчешће решење, које пружа одличан однос цене и квалитета, представљају контактне демит фасаде, које су добиле име по произвођачу фасадних система Демит из Словеније. Суштински, термофасада је свака фасада која поседује висок степен топлотне изолације (око λ = 0,035 W/мК). Углавном се термофасадама сматрају бесконтактне фасаде на новим објектима, као и контактне фасаде са адекватним слојем термоизолације, било да је у питању камена вуна или стиропор.

Термофасада садржи следеће елементе:

Подлогу, односно стару фасаду на коју се наноси термоизолација. Пре било каквих радова прво се утврђује стање фасаде куцкањем или гребањем, а уколико је она у лошем стању, изводе се додатни радови како би се скинули делови у лошем стању како би се она поравнала;

Лепак за стиропор који осигурава да стиропор буде трајно залепљен за стару фасаду или циглу/бетон. Лепак може да буде посебно формулисан само за лепљење стиропора, или за лепљење стиропора и армирање. Овај елемент мора да буде квалитетан и да има добре карактеристике како би плоче од стиропора остале постојане и након дугогодишњег излагања спољашњим условима;

Стиропор (ЕПС), који представља главни изолатор, и један је од најважнијих фактора при одабиру фасаде. Квалитетан стиропор има добре термоизолационе карактеристике, а за већу уштеду енергије ту су и стиропори са додатком графита, док се за већу издржљивост корсити стиродур који је тврђи;

Типлове, који додатно држе стиропор у случају да је реч о високим објектима, када је подлога у изузетно лошем стању или када се постављају плоче од камене вуне;

Лепак за мрежицу и арматурну мрежицу која држи завршни слој, а она се за стиропор најчешће лепи посебним лепком или лепком који има двоструку улогу. За разлику од лепљења стиропора, за армирање и постављање подлоге се користи дебљи слој лепка, па је самим тим и потрошња лепка већа.

Подлогу за завршни слој и завршни слој. Када се лепак добро осуши, на њега се наноси прајмер или подлога за завршни слој, а затим и завршни слој. Реч је о једином видљивом делу фасаде који углавном има естетску функцију, мада напреднији завршни слојеви играју битну улогу у одбрани од буђи и влаге.

Шта утиче на цену и колико кошта термоизолација фасаде?

На питање колико кошта термоизолација фасаде је веома тешко дати одговор, пре свега зато што цене услуга мајстора варирају од места до места, али не треба заборавити ни материјале којих је много, а чије цене такође варирају у односу на произвођаче, продавнице и карактеристике које нуде. Детаљније о ценама смо говорили у нашем посебном блогу “Колико кошта поправка или израда фасаде”, тако да ћемо у овом чланку дати само уопштенији приказ елемената који формирају цену фасаде, како би стекли уопштену слику.

Лепак за стиропор и армирање, потрошња и цена

Лепак за стиропор је један од најважнијих елемената који мора да држи стиропор за фасаду дужи низ година без већих проблема. Лепак се наноси на плоче од стиропора, а начин, односно метод, зависи од самих мајстора, али не бит требало да покрива више од 40% једне плоче. Цена лепка за стиропор варирају од произвођача до произвођача, а у обзир треба узети и потрошњу. Лепак се пакује у џакове од 25 кг, а цена џака варира од 5 до 10 евра. Скупљи лепкови обично боље лепе, имају додатну заштитну функцију, и могу се користити како за лепљење стиропора тако и за лепљење мрежице. Потрошња лепка зависи од конкретног проивођача и самих карактеристика лепка, и креће се у размери од 3.5-5 кг/м2 за лепљење и 5-7 кг/м2 када се користи за армирање и глетовање. Ако у обзир узмемо цену и потрошњу, просечна цена лепка износи око 0,8-1.6 евра по квадратном метру.

Стиропор (ЕПС), стиродур и минерална вуна

Стиропор је експандирана полистиренска пена (ЕПС) која чини главни део система за термоизолацију. На тржишту се могу наћи стиропори за фасаду, сендвич зидове или кровове, а од намене зависе и њихове карактеристике и дебљина. Ради лакшег распознавања, паковања са фасадним стиропором су најчешће означена црвеном бојом, а он долази у дебљинама од 1 до чак 20 цм.

Правилник о енергетској ефикасности зграда прописује обавезан ниво термоизолованости објеката, који важи за све нове објекте и све радове на реновирању фасада. Да би зграде испуниле ове критеријуме довољно је користити стиропор у дебљини од 8-10цм као главни термоизолациони материјал, иако то не значи да нема потребе за дебљом или гушћом изолације да би се остварила још већа уштеда. Цена једног квадратног метра белог фасадног ситропора дебљине 10 цм, који је и најчешћи, износи око 5-6 евра (имајте на уму да цене могу да буду изражене за плоче величине 100x50 цм, односно 0,5 м2). Поред класичног (белог) стиропора, постоји и сиви стиропор који добија боју од примеса графита. Графит у овом стиропору има нижи коефицијент топлотне проводљивости, па може да буде и до 20% ефикаснији од класичног белог стиропора. С обзиром на боље карактеристике, за квадратни метар морати да издвојите и до 1-2 евра више у односу на класични. Међутим, у обзир треба узети чињеницу да ће графитни стиропор дебиљне 8 цм имати исте изолационе карактеристике као класични од 10 цм.

Камена вуна је нешто издржљивија и дуготрајнија од стиропора, а притом пружа и бољу термалну и звучну изолацију у поређењу ста стиропором исте дебљине. Међутим, с обзиром да су плоче нешто теже, обавезно је и типловање. Ипак, то је најмањи трошак, јер су плоче од камене вуне знатно скупље, па цео систем фасаде са каменом вуном може бити и 30-40% скупљи од демит система. Стиродур је твђи од стиропора и отпорнији јена влагу, мехничка оштећења и брзе температурне промене. Најчешће се користи на фасадама које су изложене оштрим временским условима, али дебље плоче имају слабију паропропусност, због чега може да се појави влага и буђ на унутрашњим зидовима.

Фото: промо

Шта је боље, стиропор или вуна?

Да бисмо одредили у којој ситуацији је за изолацију бољи стиропор а у којој ситуацији стаклена вуна, пођимо од природе самих материјала. Наиме, стиропор или експандирани полистирен је вештачки материјал који је нафтни дериват. Иако састав стиропора за изолацију чини само 2% нафте и 98% ваздуха, он се класификује као гориви материјал. Системи са стиропором се тако по ЕТИЦС систему сврставају у Е класу горивих (самогасивих) материјала. Са друге стране, камена вуна је природни материјал који се по ЕТИЦС систему класификује као негориви материјал, који почиње да се топи тек на температурама преко 1000 степени целзијуса. Поређења ради, стиропор задржава позитивне карактеристике "само" до температуре од 80 степени.

Стиропор и камена вуна имају сличне термоизолационе карактеристике, односно коефицијент топлотне проводљивости за плоче исте дебљине. Међутим, вуна има такву структуру да апсорбује звук, тако да камена вуна много боље изолује објекат од спољашње буке. Поред тога, вуна има неупоредиво бољу паропропусност, тако да у дому неминовно има мање влаге. Када је реч о уградњи, системи са стиропором и каменом вуном се подједнако лако уграђују. Ипак, стиропор је знатно лакши, због чега се лакше транспортује и манипулише плочама. Плоче од камене вуне су теже, па се при постављању обавезно типлују за подлогу. Међутим, камена вуна је чвршћа и еластичнија, па самим тим и знатно отпорнија на спољашне промене температуре, микроорганизме, штеточине, ударе и хемикалије, због чега важи за истрајнију.

На крају, домаћим купцима један од најважнијих фактора при избору јесте и цена. Када се у обзир узму сви материјали, термоизолациони системи са каменом вуном могу да буду скупљи и за 40% од контактне фасаде са стиропором. Укратко, оба решења су добра и оба пружају добру термоизолацију, али камена вуна има неке бонус квалитет, због чега је скупља.

Мрежица, лајсне и остали потрошни материјал

Преко стиропора се поставља арматурна мрежица, која држи завршни слој, а која је прописана на 145г/м2. Мрежица углавном није скупа, и цена по квадрату је нижа од једног евра. Међутим, при постављању треба у обзир узети минимално преклапање од 10 цм на ивицама две траке. На угловима фасаде се постављају лајсне која се користи за ојачање и заштиту ивица, а цена за лајсну дужине 2,5м је мања од 0,5 евра. Ако се при постављању користе и типли, приближна потрошња износи око 6 типли по квадратном метру, па цена расте за око 0,5 евра по квадрату. Ови потрошни материјали углавном нису скупи, али их не треба изоставити из рачунице.

Завршни слој и подлога

Завршни слој даје жељени изглед фасади и укључује основни малтер који се поставља на термоизолацију (прајмер) и завршни, односно декоративни малтер, као финални слој фасаде. Цена зависи од произвођача афинитета, техничких и естетских захтева. Новија технолошка решења су донела малтер који је изузетно отпоран на буђ и разлике у температури, па дуго остаје постојан, односно има исту боју као и при постављању. Ипак, овакав малтер може коштати близу 6 ЕУР/м2, док цена јефтинијих пада и до 3 евра по м2, али уз дозу ризика.

Цена фасаде са радом мајстора

Сабирањем потрошње свих материјала долазимо до укупне цене фасаде, која ће варирати од 10 до 20 евра по квадратном метру за материјал. Цена рада мајстора зависи од бројних фактора и требала би да износи око 5 евра по квадратном метру, али када се фасада ради у јеку сезоне, број слободних мајстора варира, па су цене и до 10 евра по квадратном метру. Уз то, у обзир треба узети цену изнајмљивања скеле, која може да подигне цену и за 20-30%, посебно када је реч о високим објектима.

Тако, цена фасаде не би смела бити изнад 30 ЕУР/м2 за најскупља решења, а може бити и свега око 12 ЕУР/м2 ако није потребна скела, ако се ради са најповољнијим материјалима и ако нађете мајсторе који нису скупи.

Уштеда на примеру приземне куће површне 80м2

Да би коначно дали одговор на питање колико штедите постављањем термофасаде, представићемо вам пример користећи цене које смо навели у тексту. Уколико кренемо од неке од нижих цена термоизолације од свега 15 евра/м2, и мање породичне куће чији спољни зидови имају површину од 120 м2, долазимо до цене термофасаде од 1800 евра. Погледајмо сада колико једно такво домаћинство троши на струју:

а) Грејање на дрва

Просечан дом површине 80 м2 који је лоше изолован, годишње за грејање потроши око 8-9 метара кубних дрва, а у случају изузетно лоше енргетске ефикасности или оштријих зима, тај број може лако да досегне и 12м3 за једну сезону. Сведоци смо изузетно великих осцилација цене огрева последње године, где су цене у јеку сезоне и у самој грејној сезони прелазиле и 100 евра по кубном метру у већим местима. Цене су данас нешто ниже, али не треба заборавити и трошкове превоза, сечења и цепања. Због тога ће укупни трошкови грејања на дрва за сезону за лоше изоловану кући површине 80м2 бити око 1000 евра.

б) Грејање на пелет

Пелет је без сумње све популарнији енергент, али услед дешавања на тржишту и нешто споријег процеса производње, последња година није била била превише идеална по питању цене. Цена једне тоне је у јеку сезоне прелазила 350 евра, а неретко је то било и 400. Да се вратимо на рачуницу, потрошња пелета у сезони код лоше изолованих домова досеже и 20 кг/м3. Тако је за кућу од 80 м2, стандардне висине просторија 2,7-2,8 м, потребно око 4,3 тоне пелета. Узимајући просечну цену пелета од 350 евра, за сезонско грејање је потребно и до 1500 евра.

ц) Струја

Агенција за енергетику у својој рачуници преноси да домаћинства у Србији троше око 150 кWх/м2 за грејање током зимске сезоне. Међутим, тај број у лоше изолованим или неизолованим просторима досеже и 200 кWх/м2. То значи да је за грејање простора од 80 км2 током сезоне потребно чак 16.000 кWх. Узимајући у обзир тренутне цене киловат-часа, цена струје за грејање у сезони биће најмање 1000 евра, односно више ако се залази у црвену зону, што ће највероватније бити случај.

Коначна рачуница

Уградњом стандардне демит фасаде са стиропором дебљине 10 цм, уштеда услед побољшане термоизолаије износиће најмање 30%. Уштеда може бити и већа ако се изолује кров и нема великог губитка топлоте кроз прозоре, али износиће најмање 30%. То значи да ће домаћинство које иначе троши 1000 евра по сезоони почети да троши 300 евра мање, односно да ће се фасада која је коштала 1800 евра отплатити већ за шест година. Неко ће можда рећи да је цена од 12 евра по м2 нереално ниска, али ван сезоне и када се не поставља скела није тешко пронаћи мајсторе којима одговара та цена, поготову ако се не ради у центру града.

Осим директне уштеде, кућа са новом фасадом ће изгледати боље и вредети више, а смањиче се и трошкови одржавања јер више неће бити влаге и буђи на зидовима. Уштеда је индиректно још већа јер ће се мање времена трошити на одржавање топлоте, посебно ако је потребно ложити пећ. Не треба заборавити да је кредите за енергетску ефикасност релативно лако добити, тако да нисмо далеко од истине ако кажемо да термофасада коначно кошта само неколико стотина евра, будући да од месечне уштеде на грејању можете платити рату кредита за енергетску ефикасност ако сте дали учешће од 30%. Нажалост, у зградама је мало компликованија ситуација јер се морате договорити са другим станарима и често ће се десити да једна станар не може или неће да уложи у фасаду, али немојте допустити да вас то заустави, јер ако неколико комшија заједнички плати за једног комшију који нема средстава и даље ће се уградња термофасаде исплатити већ за неколико година.
 

Бесплатан излазак на терен и идејна решења за вашу фасаду

Време за рад на фасади је управо сада. Позовите РОМА Цомпанy и обезбедите вашој кући најквалитетнију фасаду.

Закажите већ данас консултације са РОМА Цомпанy за најтачнију и најбољу понуду ваше нове фасаде. Закажите свој термин на 011/225-507. Наш стручњак ће на ваш позив у року од 24х доћи до вас, како би измерили вашу фасаду ради најтачније рачунице неопходне количине материјала. Уз помоћ, савете и препоруке нашег стручњака изаберите најбољу понуду за Ваш објекат и буџет, уз могућност избора из најшире понуде фасадних материјала у Србији. Изласци на терен односе се на Београд и ближу околину. Уколико су вам потребне препоруке најбољих извођача радова, будите слободни да се обратите РОМА Цомпанy, а ми ћемо вам пропручити најбоље мајсторе из наше базе контаката. Идејно решење се наплаћује 6.000 динара. Уколико купите комплет фасаду (комплет фасада подразумева: лепак, мрежицу, типл, стиропор, гроунд и завршни малтер) у било којој од РОМА Цомпанy продавница, ова средства ће вам бити враћена и Ваш коначни рачун умањен за овај износ. Улагањем у нову, квалитетну фасаду ћете уштедети значајне суме новца и побољшати општи квалитет живота током грејне сезоне. Постављање термофасаде исплатиће се већ кроз пар година, што је чини најбољом дугорочном инвестицијом за ваш дом.