Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
ЛЕГЕНДА КАЖЕ...

Зашто мушкарци никада не закопчавају друго дугме на сакоу? Ово је одговор!

Свима је добро познато правило које налаже да мушкарци никада не закопчавају друго дугме на сакоу. Када устану, закопчају прво дугме, али никада и оно друго.

1619543338_Depositphotos_207475184_s-2019.jpg
Фото: Депозит
Oglas

Јесте ли се икада упитали због чега је то тако? Ако не служи сврси, због чега уопште постоји друго дугме на сакоу?

Постоји неколико теорија које објашњавају ову модну загонетку.

Легенда о закопчавању дугмета на сакоу
Легенда каже да је британски краљ Едвард седми имао позамашан апетит те му је његов сако временом постао претесан. Као решење проблема краљ је престао да користи последње дугме које више није могао да закопча, а поданици су, не желећи да увреде свог краља, наставили да следе овај тренд који се задржао све до данас. 

Друга теорија заслуге даје кицошима, односно мушкарцима који су у своје време посвећивали велику пажњу дотераном изгледу. Они су желели да истакну слојеве одеће коју су носили испод одела, па су због тога држали откопчано последње дугме сакоа.

Прочитајте још: Ово су најчешће мушке модне грешке

Једна од теорија је и да се последње дугме носило откопчано због угоднијег осећаја за време јахања у сакоу.

Ипак, од свих теорија, модни директор магазина ГQ Роберт Џонсон истиче како му је далеко најдража она о краљу Едварду, додајући за Хафингтон Пост да ''не постоји ништа чудније од краљевске етикете''.

Данас мушки сакои обично имају два или три дугмета, док су неки рађени и с једним.

"Понекад, увек, никад"
Правило "понекад, увек, никад" налаже да се сакои са три дугмета носе на начин да се прво дугме понекад закопча, друго дугме увек, а треће никада. На сакоу са два дугмета правило налаже да се прво дугме обавезно копча, док се последње увек држи откопчано.

Било да је Едвард седми заслужан за овај тренд или не, данашњи сакои кројени су тако да би пристајали уз тело без потребе за копчањем задњег дугмета, чинећи их довољно уским и струкираним на поглед. 

Прочитајте још: Мушкарци, да ли сте знали да је ружичаста заправо МУШКА БОЈА?

- Попушта напетост коју осећамо када носимо сако - објаснио је Клајв Дилнот, професор студија дизајна на Универзитету Тхе Неw Сцхоол, због чега мушкарци имају навику да држе последње дугме откопчано.

Многи мушкарци у данашње време радије носе у потпуности раскопчан сако. У модном бонтону, када је у питању примерено одевање и приступ одећи, познато је правило да мушкарци пре него што седну треба да откопчају сако како не би повлачили или оштетили материјал.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas