Научно је доказано да бебе животиња изазивају неверобатну реакцију код људи
Бебе животиње су више него слатке и умиљате — оне су еволуциона чуда која се ослањају на свој љупки изглед како би преживеле.
Прочитајте још: Сазнајте колико ће ваш ПАС да порасте: Стручњаци кажу да је једна МЕТОДА је најпоузданија
Када видимо одраслог лава, осећамо се уплашено, али када видимо младунче лава, инстинктивно желимо да га мазимо или да се бринемо о њему. Због чега?
Испоставило се да постоји научно објашњење за људску реакцију на бебе животиња.
Аустријски етолог и зоолог Конрад Лоренц је 1943. године први говорио да све бебе — било људске или не — деле специфичне особине које су универзално неодољиве. Ове особине укључују велику главу, мало тело, ситан нос и уста, округли образи и високо чело.
Фото: Схуттерстоцк
Лоренц је овај шаблон назвао "бебећа шема". Научници верују да ове особине, било да су код људских или животињских беба, код људи буде исту инстинктивну реакцију.
"Наша новорођенчад и мала деца – као и вец́ине врста – имају одређене специфичне особине", рекао је за ББЦ Дејвид Бараш, професор психологије на Универзитету у Вашингтону који проучава понашање људи и животиња.
Али није само изглед бебе оно што изазива реакцију. Људи такође реагују на понашање које имају и људске и бебе животиња. На пример, неспретан ход бебе слона подсец́а нас на неспретност којој сведочимо код наших малишана, и изазива исту реакцију.
Фото: Схуттерстоцк
Истраживања показују да наклоност према новорођенчади почиње да се обликује у нашој психи када имамо само три године, а касније бива ојачана друштвеним нормама које кажу да морамо да се бринемо о својој деци.
Научници верују да је наш инстинкт да бринемо о бебама вероватно био еволуциона адаптација јер "свака предиспозиција да будемо посебно добронамерни према створењима која испуњавају ''бебећу шему" била је фаворизована природном селекцијом.
Фото: Схуттерстоцк
Фото: Схуттерстоцк
- Знамо да када видимо младу животињу или дете] постоји заиста брз налет активности у орбитофронталном кортексу, делу мозга који је укључен у награђивање", објашњава Елоиз Старк која проучава интеракције родитеља и деце на одељењу за психијатрију, на Универзитету у Оксфорду.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
