Naučno je dokazano da bebe životinja izazivaju neverobatnu reakciju kod ljudi
Bebe životinje su više nego slatke i umiljate — one su evoluciona čuda koja se oslanjaju na svoj ljupki izgled kako bi preživele.
Pročitajte još: Saznajte koliko će vaš PAS da poraste: Stručnjaci kažu da je jedna METODA je najpouzdanija
Kada vidimo odraslog lava, osećamo se uplašeno, ali kada vidimo mladunče lava, instinktivno želimo da ga mazimo ili da se brinemo o njemu. Zbog čega?
Ispostavilo se da postoji naučno objašnjenje za ljudsku reakciju na bebe životinja.
Austrijski etolog i zoolog Konrad Lorenc je 1943. godine prvi govorio da sve bebe — bilo ljudske ili ne — dele specifične osobine koje su univerzalno neodoljive. Ove osobine uključuju veliku glavu, malo telo, sitan nos i usta, okrugli obrazi i visoko čelo.
Foto: Shutterstock
Lorenc je ovaj šablon nazvao "bebeća šema". Naučnici veruju da ove osobine, bilo da su kod ljudskih ili životinjskih beba, kod ljudi bude istu instinktivnu reakciju.
"Naša novorođenčad i mala deca – kao i većine vrsta – imaju određene specifične osobine", rekao je za BBC Dejvid Baraš, profesor psihologije na Univerzitetu u Vašingtonu koji proučava ponašanje ljudi i životinja.
Ali nije samo izgled bebe ono što izaziva reakciju. LJudi takođe reaguju na ponašanje koje imaju i ljudske i bebe životinja. Na primer, nespretan hod bebe slona podseća nas na nespretnost kojoj svedočimo kod naših mališana, i izaziva istu reakciju.
Foto: Shutterstock
Istraživanja pokazuju da naklonost prema novorođenčadi počinje da se oblikuje u našoj psihi kada imamo samo tri godine, a kasnije biva ojačana društvenim normama koje kažu da moramo da se brinemo o svojoj deci.
Naučnici veruju da je naš instinkt da brinemo o bebama verovatno bio evoluciona adaptacija jer "svaka predispozicija da budemo posebno dobronamerni prema stvorenjima koja ispunjavaju ''bebeću šemu" bila je favorizovana prirodnom selekcijom.
Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock
- Znamo da kada vidimo mladu životinju ili dete] postoji zaista brz nalet aktivnosti u orbitofrontalnom korteksu, delu mozga koji je uključen u nagrađivanje", objašnjava Eloiz Stark koja proučava interakcije roditelja i dece na odeljenju za psihijatriju, na Univerzitetu u Oksfordu.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
