Када кажемо Звончица, помислимо на вилу златне косе која вилинским прахом покреће људе и предмете да лете
Припишемо јој и радозналост, али и размаженост и импулсивност, међутим, све то некако остаје део шарма Дизнијеве магије коју обожавамо, па се не љутимо ни на једно лице Звончице, најбоље пријатељице Петра Пана. Али, вила из цртаног филма и жена из реалног живота са синдромом Звончице не остављају за собом исти траг. Напротив, иза стварне даме остаје врло мало чаробног праха.
Марија Вицковић, психолог и психотерапеут, "скенира" профил особе која има синдром Звончице. Саговорница "Живота плус" каже да је то жена која магнетски привлачи пажњу мушкараца, јер је бескрајно шармантна, лепршава, слаткоречива.
- Већ на први поглед, свака њена мета је освојена и сваки плен је зато лак - истиче психолог. - Када се мушкарац освести у чију замку је упао, углавном већ буде касно да се спасе.
љупка МАНИПУЛАТОРКА
Пхото: Профимедиа
Она је та која бира. Мушкарац који се уплете у Звончицину мрежу удварања у почетку се осећа као прави срећник. Заведен је умиљатошћу, топлином, нежношћу. Награђен је реченицама које је одувек желео да чује, јер Звончица тачно зна шта треба да каже.
- Сигуран је да је упознао жену свог живота, која је атрактивна, негована, успешна. Међутим, врло брзо његова суперхероина показаће право лице - каже саговорница.
Мушкарац који упадне у њену мрежу удварања у почетку се осећа као срећник, све док не покаже право лице и намеру да га вербално кињи, унижава и прави љубоморне сцене
Звончица на други поглед постаје партнерова ноћна мора које не може да се ослободи. Све њене манипулативне моћи се ускоро откривају, када мушкарац схвати да је упао у клопку жене која је на све спремна, а притом ништа не ради из љубави.
- Жену са синдромом Звончице увек покрећу ниски пориви. Она има потребу да заведе мушкарца, увуче му се под кожу, а онда да га мучи. Више не крије ни да је љубоморна и посесивна, нити да жели да промени партнера из корена. Проблем је у томе што никада није љубоморна на конкретну особу, већ јој је свака потенцијална опасност, а како нема "скицу" савршеног мушкарца, свака промена коју на њему изведе, неће је задовољити. Увек ће бити материјала за нове прохтеве и изливе гнева. Не устручава се од изазивања љубоморних сцена, сплетки, вербалних увреда и унижења - каже психотерапеут.
ЕМОТИВНО "анестезирана"
Пхото: Профимедиа
Сваки Звончицин гест могао би да се објасни њеном емотивном хендикепираношћу одакле све потиче, јер је научила да мора да гуши или скрива осећања како не би била повређена. Пуна контрола емоција је њен кредо.
- Иза тог штита крије се рањива жена која у детињству није имала родитељску љубав. Одатле све и креће, па се код ње препознаје такозвани афективни стил везивања. Звончица се углавном понаша по моделу који је усвојила у дому у којем је мајка била хладна, строга и посесивна, а отац уопште није био заинтересован за породицу. Да би задобила њихову пажњу, морала је да буде најуспешнија у свему, али уједно и да не покаже ни срећу, ни тугу, ни бес. Тако је научила да пут до успеха води преко саботираних, умртвљених емоција, али то уједно није пут до среће. Напротив, Звончица у свим сферама може да буде успешна, али не и срећна - објашњава психолог.
Из позиције девојчице која је морала да скрива сузе и потискује љубав, ова жена сада има потребу да се свети и на недужном мушкарцу искали накупљени гнев. Више није ни умиљата ни добра, већ агресивна и охола.
- Синдром Звончице објашњава се опсесивно-компулсивним понашањем према партнеру.
Ту се препознаје потреба да се он, ни крив ни дужан, казни за све оно што као мала није добијала од родитеља. Од њега тражи да буде нежан, посвећен, фокусиран само на њу, да је обасипа изјавама љубави, пружа доказе верности, али увек јој је свега мало. Чини јој се да је нико не заслужује и нико је није достојан, због чега је њено незадовољство хронично. Партнер је збуњен и не зна како да се понаша. Ако покуша да је остави, она ће му набити осећај кривице, а врло вероватно и претити самоубиством. Незахвално је бити у таквој вези, поготово ако је друга страна нетактична, чиме Звончица постаје још агресивнија - истиче саговорница.
Пхото: Профимедиа
Ултимативна потреба модерне Звончице је да јој је "фасада" увек беспрекорна, па зато редовно вежба, храни се здраво и много новца улаже у гардеробу и шминку, што опет разоткрива ту тужну, мрачну унутрашњост.
- Све су то површни покушаји да се побегне од себе, али у неком тренутку жена са овим синдромом ће, ипак, морати да се сусретне са својом личношћу - истиче саговорница "Живота плус".
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Место где се КУПАЈУ ВИЛЕ И ВЕЧНО ВЕЗУЈУ ЗАЉУБЉЕНЕ: На овом месту ствара се један од НАЈВЕЋИХ ВОДОПАДА у Србији(ФОТО)
Оно што може да открије жену са синдромом Звончице јесте њена потреба да у свему буде успешна и најбоља, чиме покушава да замаскира несрећну унутрашњост. Она је обично високообразована и постиже истакнуте резултате у каријери, што јој помаже да додатно умртви емоције, чувајући их у фолдеру "непожељно".
- Велики је професионалац којем се други диве, али и плаше, што и јесте њен циљ.
Воли да добија похвале за све што ради, а ужасава је помисао да је неко критикује или сажаљева. Уверена да ће професионалним успесима надоместити своју унутрашњу празнину, задаје бол другима и себи, стално их кињећи и ниподаштавајући - каже Вицковићева.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
БОНУС ВИДЕО:
