Приоритети се мењају, па је и љубав другачија
Човек никада није сувише стар за љубав, укључујући и заљубљеност и чежњу. Али, с годинама сазревамо, и када је у питању љубав, хоризонти нам више нису тако широки, али зато нам је већа отвореност, позитивнија схватања и спремност на компромис. И, супротно уверењу да су љубав и романтика за младе људе, старији су често срећнији и романтичније привржени од млађих парова. Међутим, природа романтичне везе се може веома разликовати – с годинама се мењају емоционалне потребе, схватање љубави, начин на који се повезујемо. Приоритети се мењају, па је и љубав другачија.
Зрелост и срећа
Смиреност зрелости је дивна! Са опадањем својстава младости, расте растерећеност и прихватање, па су људи у педесетим годинама често много задовољнији својим животом него у тридесетим. Такође су задовољнији и својим браковима и везама.
Можда када схватимо да смо потрошили више од половине живота и да је више живота иза нас, него пред нама, више не желимо да трошимо енергију на негативне мисли, мудрији смо и спремнији да се фокусирамо на садашња позитивна искуства и више нам је стало до душевног мира, него до узбуђења и радости. За многе људе, бољи део живота почиње у средњим годинама, али то није правило. Неки људи са старошћу постају депресивни и плаше се смрти.
Чини се да је зрелост у супротности са новинама и узбуђењем, и сматра се да су млади емотивнији од старијих. То не значи да су сва узбуђења позитивна, нити да негативних искустава нема у свим узрастима. Интензивне емоције се генеришу променама, док зрелост подразумева навикавање на промене и прихватање променљиве животне динамике – са годинама смо стабилнији и промене нас мање узнемиравају. Искуство нам омогућава да сваку промену схватимо као још једну у низу, са очекивањем да ћемо се и њој прилагодити, пребродити је, усвојити и ускладити се са њом, као што смо и раније успевали. Промена постаје само још једна ствар која ће ускоро постати редовна и позната.
Мења се и наш доживљај среће коју нам доноси љубав. У младости, срећа је повезана са интензивним љубавним осећањима и узбуђењем, док срећа повезана са дубоком, зрелом љубављу доноси смиреност и спокој. Прелазак из младости у старије доба укључује промену блиских друштвених односа, са нагласком на квалитету, у односу на квантитет. Главни развојни задатак за млађе парове је управљање конфликтима, док је за старије одржавање међусобне подршке.
Зрелост и компромиси
Не можете добити увек оно што желите, али зато често добијате баш оно што вам треба – то је мудрост зрелости, која укључује способност за компромисе. У романтичним компромисима зрелости, спремни смо да мењамо страствену љубав за неромантичне вредности живота и заједништва – подршку, ослонац, пријатељство. Таква врста компромиса произилази из свести да смо ограничени и не можемо увек испунити своје стандарде и достићи идеале. Понекад, опстанак зависи од тога да будемо флексибилни, да прихватимо мање од оног што смо очекивали или желели.
Такође, мењамо своје схватање компромиса – јер докле год смо у некој ситуацији коју сматрамо компромисом, дубоко у себи остајемо напола незадовољни и неиспуњени. Кад заиста прихватимо ту ситуацију – тај компромис – она престаје да буде компромис и постаје наш избор.
Зрела љубав
Романтични хоризонти се заиста сужавају у старијем узрасту – бројчано и емоционално, могућности су мање. То чини да људи буду више вољни да остану у својој зони комфора и да се не упуштају у везу, или да очекују да ће им се веза десити, а да ништа не предузимају.
Зрела љубав се разликује од страствене и романтичне и многи људи се опиру зрелости, јер им се чини да задовољавање оним што је могуће уз игнорисање оног што је пожељно, значи опадање ентузијазма и спонтаности. Међутим, људи управо то раде, када праве компромис.
Шта то у ствари значи? Желимо да деца сазревају и науче да цене дугорочна размишљања и створе ширу перспективу, док као старији желимо да се мање бринемо због дугорочних претњи и да дамо већи израз својим емоцијама. Не желимо да изгубимо своје позитивне дечије аспекте. Желимо да будемо оптимисти, искрени и да страсно волимо. Желимо да обожавамо једни друге, упркос нашим очигледним манама. Желим да се добро разумемо, али бисмо у исто време желели да гледамо једни друге кроз ружичасте наочари, да бисмо могли да гајимо неке илузије које су нам пријатне. Желимо да задржимо младалачки полет, природност и жар, док као зрели људи стојимо једни уз друге кроз бол и тугу, која се неизбежно јавља у дуготрајним односима. Желимо да превазиђемо проблеме, не толико мењајући једни друге, колико мењајући нашу перцепцију и међусобне односе.
Људи који се понашају младалачки – незрело – веома су привлачни. Они су живахни, радосни живе у тренутку, као да сутра не постоји. Међутим, као и деца, они су често недоследни и нестабилни, због чега се питате да ли ће вас волети и сутра, када упознају неког другог ко им је занимљив.
Зрела љубав је спремна да се одрекне свих илузија, па и оних позитивних и пријатних, тежећи да другу особу у потпуности познаје и да је прихвати такву каква је. У таквом прихватању лежи поверење, истрајност и извесност – то неоспорне и трајне вредности, иако нису нимало узбудљиве. Али, са годинама схватамо да је узбуђење прецењено и тежимо ка садржајима дубљим и реалнијим од променљивих емоција.
Љубав у старости
Уобичајено гледиште је да стари људи не доживљавају снажну љубав, јер је она у нашим главама повезана са сексом, а од старијих се очекује опадање сексуалне жеље и физичке спремности на секс. Ово је поједностављена и искривљена идеја, јер је љубав у старости често дубља и приврженија од младалачке љубави.
Иако је хронолошко старење предиктор когнитивних способности и понашања, то не важи за касније доба и дубљу старост. Додатни временски аспект који постаје важнији од година старости јесте субјективни осећај нашег преосталог времена живота.
Временски обим нашег хоризонта игра кључну улогу у мотивацији – са старењем, људи све више доживљавају време као ограничено, хоризонти им се сужавају и они мењају своје приоритете. Мање значаја придају циљевима који проширују хоризонте, а већи значај циљевима из којих упијају садашње емоционално значење.
Старији људи имају ограничен друштвени живот, мање их привлаче новине у животу и сужавају своје сфере интересовања. Ипак, делују задовољно, а често и много задовољније од млађих људи. Ово има смисла, јер у ситуацији суженог хоризонта, људи дају приоритет продубљивању постојећих односа и развоју стручности у областима живота у којима су већ испуњени. У том смислу, чини се да су старији парови задовољнији својом судбином и својим односом.
Сведочанство једне педесетогодишње самохране мајке објашњава ствари. Она каже: „Тражећи савршенство, грешила сам у својим изборима. Одбијала сам прилике да будем са мушкарцима, јер сам сматрала да не испуњавају моје стандарде. Са годинама ми се чини да омекшавам, али такође ми постаје јасније шта волим и желим. Не волим површност, али по први пут у животу размишљам о сексу са неким кога не видим као материјал за партнера.“
Старији брачни парови имају мање сукоба него млађи, а други аспекти односа су им важнији од секса. Склони су да једно друго доживљавају позитивно, било да се у нечему слажу или не и више цене пријатељство у свом односу и дневним интеракцијама. Људи се временом навикавају на негативне особине партнера, прихватају их и оне их мање узнемиравају. Када осећамо да нам време истиче и да алтернатива не постоји, лакше прихватамо своја ограничења и не осећамо се угрожено ограничењима друге особе.
У старости партнери више зависе једни од других и брачни ланци имају тенденцију да се претворе у руке помоћи. Иако осећају исто толико негативности као и млађи, старији парови могу бити отпорнији на тензије у својим односима и да конфликте ефикасније стављају у перспективу.
Чини се да са старењем и опадањем когнитивних и физичких капацитета расте способност прихватања и задовољства собом и својим животом, што смањује брачне тензије и омогућава разумне компромисе. Већа је вероватноћа да ће старији људи усвојити конструктиван став да максимално искористе оно што (још увек) имају, јер њихова брига није да имају више, већ да изгубе мање.
У складу са тим, љубав у старости постаје хармонична, смирена и дубоко задовољавајућа.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
