Неко сусрет две сродне душе сматра случајношћу, неко судбином, а једна мисао Сигмунда Фројда баца сноп светла на право место.
Упркос чињеници да многи мисле да се људи случајно срећу, постоји образац. Људи пре или касније замишљају сродну душу. Зато се многи чуде што имају утисак да неког познају цео живот. Заправо, једна мисао Сигмунда Фројда све појашњава.
По свему судећи, ми у љубав "падамо спремни са ивице понора очекујући да ће нам крила израсти"..., а док тако опијени "божанским лудилом" падамо у слатки очај неизвесности и дрхтаву најаву извесног, не видимо јасно ни лик ни фигуру ни образац који понављамо, заљубљујући се изнова и изнова у један исти профил партнера и правећи изнова исте грешке.
Зато спуштање на земљу онда буде немилосрдно, болно и, често мислимо, коначно. Том проблематиком бавили су се научници, покушавајући да открију шта је то што нас тера да, без обзира на појавне различитости, особе у које се заљубљујемо увек буду исте.
Подсвест црта човека: како се људи налазе у овом свету
Прилично велики број људи може ухватити себе како мисли да је негде већ некако упознао одређену особу, можемо говорити о личним односима, али и о свим другим односима.
Пре свега зато што већ при првим сусретима на самом почетку комуникације схватамо да са неким имамо сличне принципе, можда чак и сличне приступе животу или једноставно навике. Нечије особине наса могу подсетити на некога или једноставно бити слична слици коју имамо у глави која се заиста допада. Већина томе не придаје никакав значај, а неки то виде као судбину.
У ствари, ово је истина. Људи још увек дубоко у души знају ко им је потребан. И према том фактору тражи поклапање.
То је сама енергија особе која чека да одређена особа уђе у његов живот. А жеља је оно што човек жели да види у другој особи, скривену и вољену, важну слику. И вољно или невољно, поклапа се.
Дакле, ни сами људи не разумеју зашто се заљубљују у одређену особу ако, на пример, изгледом уопште није био њихов тип. То је енергија душе и човека, материјализација жеља и воље.
Нисмо се случајно срели - каже отац психоанализе
Сан је нешто што човек заиста жели и мора да предузме акцију да би га остварио. Зато среће особу о каквој много сања, у какву се већ у машти, сновима и мислима заљубио. Иако на први поглед међу странцима нема ничег заједничког, они се можда већ познају. Кроз искуство, енергију, жеље, принципе и још много тога. Све ма своје објашњење.
Стручњак за психоанализу, психолог Сигмунд Фројд приметио је следеће:
“Не бирамо се случајно... Ми срец́емо само оне који вец́ постоје у нашој подсвести. Прво цртамо особу у машти и тек онда је упознамо у стварном животу.”
Сенса
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ.
