Neko susret dve srodne duše smatra slučajnošću, neko sudbinom, a jedna misao Sigmunda Frojda baca snop svetla na pravo mesto.
Uprkos činjenici da mnogi misle da se ljudi slučajno sreću, postoji obrazac. LJudi pre ili kasnije zamišljaju srodnu dušu. Zato se mnogi čude što imaju utisak da nekog poznaju ceo život. Zapravo, jedna misao Sigmunda Frojda sve pojašnjava.
Po svemu sudeći, mi u ljubav "padamo spremni sa ivice ponora očekujući da će nam krila izrasti"..., a dok tako opijeni "božanskim ludilom" padamo u slatki očaj neizvesnosti i drhtavu najavu izvesnog, ne vidimo jasno ni lik ni figuru ni obrazac koji ponavljamo, zaljubljujući se iznova i iznova u jedan isti profil partnera i praveći iznova iste greške.
Zato spuštanje na zemlju onda bude nemilosrdno, bolno i, često mislimo, konačno. Tom problematikom bavili su se naučnici, pokušavajući da otkriju šta je to što nas tera da, bez obzira na pojavne različitosti, osobe u koje se zaljubljujemo uvek budu iste.
Podsvest crta čoveka: kako se ljudi nalaze u ovom svetu
Prilično veliki broj ljudi može uhvatiti sebe kako misli da je negde već nekako upoznao određenu osobu, možemo govoriti o ličnim odnosima, ali i o svim drugim odnosima.
Pre svega zato što već pri prvim susretima na samom početku komunikacije shvatamo da sa nekim imamo slične principe, možda čak i slične pristupe životu ili jednostavno navike. Nečije osobine nasa mogu podsetiti na nekoga ili jednostavno biti slična slici koju imamo u glavi koja se zaista dopada. Većina tome ne pridaje nikakav značaj, a neki to vide kao sudbinu.
U stvari, ovo je istina. LJudi još uvek duboko u duši znaju ko im je potreban. I prema tom faktoru traži poklapanje.
To je sama energija osobe koja čeka da određena osoba uđe u njegov život. A želja je ono što čovek želi da vidi u drugoj osobi, skrivenu i voljenu, važnu sliku. I voljno ili nevoljno, poklapa se.
Dakle, ni sami ljudi ne razumeju zašto se zaljubljuju u određenu osobu ako, na primer, izgledom uopšte nije bio njihov tip. To je energija duše i čoveka, materijalizacija želja i volje.
Nismo se slučajno sreli - kaže otac psihoanalize
San je nešto što čovek zaista želi i mora da preduzme akciju da bi ga ostvario. Zato sreće osobu o kakvoj mnogo sanja, u kakvu se već u mašti, snovima i mislima zaljubio. Iako na prvi pogled među strancima nema ničeg zajedničkog, oni se možda već poznaju. Kroz iskustvo, energiju, želje, principe i još mnogo toga. Sve ma svoje objašnjenje.
Stručnjak za psihoanalizu, psiholog Sigmund Frojd primetio je sledeće:
“Ne biramo se slučajno... Mi srećemo samo one koji već postoje u našoj podsvesti. Prvo crtamo osobu u mašti i tek onda je upoznamo u stvarnom životu.”
Sensa
Bonus video:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU.
