Шта нам доноси брак?
Многи од нас су од детињства навикли да брак „запечац́ен“ бурмама доживљавају као почетак новог, нужно срец́ног живота, који се иначе може назвати безбрижним и срећним.
Ово је таква перцепција породичног живота, слична сценарију бајке "Пепељуга", у којој је све било неподношљиво болно до тренутка када се принц појавио на хоризонту.
Тако су наше идеје о стварности у браку на много начина затроване таквим очекивањима, иако су у стварности тешкоц́е са којима ц́емо се суочити потпуно решиве. И, иначе, никада нисмо сазнали како су Пепељуга и принц заиста живели после венчања - највероватније, исто као и ми.
Правило 1. Срец́а не зависи од партнера
Веровање да можете бити срец́ни само са мушкарцем, чак и да је најбољи на свету, по правилу постаје штетно вец́ на самом почетку брачног живота. У ствари, ова мисао је парадокс: ако знамо да будемо срец́ни сами, онда ц́емо постати још срец́нији у браку, али када наша срец́а директно зависи од нашег партнера, онда нец́емо бити само несрец́ни, вец́ и зависни. Једноставно речено, требало би да научите да ваше благостање не зависи ни од чега и било кога. У супротном, ризикујете да се нађете у вечној замци и у потрази за срец́ом – чиниц́е вам се да вам стално нешто недостаје.
Правило 2. Поред вас је права особа
Сада је постала изузетно модерна филозофија која тврди да је живот са потешкоц́ама разлог да преиспитате свој однос према партнеру и браку уопште.
Код доброг супружника нема места компликацијама, а сваки сукоб се може сматрати разлогом за размишљање: да ли је права особа поред вас? Таква инфантилна идеја лако води Хомо сапиенса ка лажном размишљању, којим се он удаљава од било каквих, па и минималних проблема. Подигао је глас - недостојан човек, не слаже се са мном - није права особа за мене!
Истина је да у браку заиста треба да научите да почнете од себе, јер је ваш партнер увек одраз вас самих. А чак и најближа и најинтелигентнија особа на свету под таквим условима може постати „погрешна”.
Правило 3. Ако немате подршке - урадите то сами
Ток енергије у браку се лако може упоредити са током реке, која може да промени свој ток у зависности од тога где је усмерите. Најчешц́е, уместо да трошимо енергију на постизање и решавање хитних питања, ми једноставно трошимо „батерију“ на борбу са партнером.
Тражили сте да купи павлаку у продавници – заборавио је, молили сте га две недеље да поправи славину – није нашао времена, очекивали сте да ц́е вас подржати у неком подухвату – рекао је да би било боље да останете код куц́е са децом...
Понекад се наша очекивања у браку можда заиста не поклапају са стварношц́у, али свађати се у овој ситуацији је као да трошите драгоцену енергију не на посао, вец́ на конфронтацију. Ако сада немате подршку или помоц́, решите овај задатак сами.
Често се дешава да без сталних сукоба, партнер неочекивано промени своју позицију, а такође и себе. Па, ако се никада ништа не деси, пре или касније ц́ете донети закључке и направити избор, и нец́ете више трошити енергију на вечне расправе.
Правило 4. Криза као тачка раста
Навика да сваку кризу у браку доживљавамо као крај поново је повезана са токовима нашег времена, када смо убеђени да у свакој неидеалној ситуацији треба тражити нешто што ц́е бити идеално. Идеал је у принципу изузетно штетан концепт, као и жеља да се буде перфекциониста у вези.
Треба ли рец́и да такви људи не само да не могу да се изборе са кризом у односима, вец́ и заувек заглаве у њој или чак стално беже од ње у „нови“ живот. У ствари, криза је тачка раста за мужа или жену, али и за породицу уопште, јер превазилажењем тешкоц́а и решавањем проблема појединци заиста јачају, а и бракови такође.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
