Пуко из домаће радиности (ФОТО)

Не постоји ловац или љубитељ природе који барем једном није пожелео да има нож по сопственој мери. Небројено пута сам пожелео нож чије ми се сеживо учинило употребљивим и атракивним, али бих волео да је дршка другог облика или материјала, да је сечиво нешто дуже или краће, да футрола има другачије закопчавање… 

По тамним површинама види се да је футрола још влажна, а тада се може прилагођавати облику ножа. Не заборавите да оштрицу од корозије заштитите пријањајућом фолијом, будући да ће кожа остати влажна барем цео дан, фото: Игор Тодић

Прочитајте још: Како је Спајдерко одлучио да прави јапанске КУХИЊСКЕ ножеве? (ФОТО)

Недавно сам из радозналости на интернету претраживао понуду сечива намењених за даљу дораду. Био сам изненађен колико је тај део тржишта постао значајан и колико произвођача (пре)скупих ножева нуди квалитетна недовршена сечива по значајно повољнијим ценама. Очигледно је ручни рад далеко скупљи од материјала, па самим тим има и огроман утицај на крајњу цену. 

Минимално дорађена сечива од квалитетног челика добра су основа за израду ножа “по мери”, фото: Игор Тодић

Далеко сам од мајстора, али није баш ни да имам две леве руке, па управо због тога сматрам да сваки просечан човек, са мало воље, времена и алата може да се охрабри да за релативно мало новца направи себи уникатни нож по сопственим жељама. 

Избор материјала 

Избор типа и материјала сечива су од кључног значаја и томе поклоните највећу пажњу, јер ако ту погрешите, цео даљи труд је узалудан. Немојте прихватати генеричке описе челика као што су угљенични, нерђајући или хируршки, већ контактирајте произвођача и тражите да вам тачно специфицира челик који је користио. Произвођачи који користе квалитетне материјале обично те карактеристике са поносом истичу, док ће многи оваквим називима покушати да прикрију сумњив квалитет. 

После резања на грубу меру, дрвене плочице се спајају и заједно им се обрађује предња површина јер је после лепљења тешко приступити им без оштеђења основе сечива, фото: Игор Тодић

Имајте у виду да су нерђајући челици захтевнији по питању режима каљења, тако да уколико се одлучите за њих, држите се већих и реномиранијих произвођача. Угљенични челици су далеко “опростивији” по питању термичке обраде, па је и мања шанса да погрешите, чак и када наручујете од мање познатих произвођача који имају слабије контролисане услове. 

Лош челик је лош избор 

Без обзира колико окаљен, лош челик остаје лош избор. Држите се сечива окаљених на неких 57-61 Роквела, (ХРЦ) али немојте да вам то буде једина водиља, већ ту вредност комбинујте са квалитетнијим типом челика. Како већ то бива у животу, не можете имати баш све: не можете да имате сечиво бескомпромисно тврдо које се не крза, нити оно које ће се лако оштрити, држати оштрину бескрајно дуго, а да притом буде и јефтино. Морате да нађете неко компромисно решење које ће “измирити” ове међусобно сучељене карактеристике. Имајући све ово у виду, одлучио сам се за сечива израђена од угљеничних челика, а двоумио сам се између Д2 и 80ЦрВ2. 

После лепљења облога и постављања чивија, стегама се обезбеђује притисак неопходан у процесу сушења лепка, фото: Игор Тодић

Тврд и отпоран на хабање 

Због своје популарности и квалитета Д2 је био значајно скупљи, а селекција облика није остављала превише избора, тако да се књига свела на једно слово - 80ЦрВ2. Према тврдњи произвођача, пристигла сечива окаљена су на идеалних 58-60ХРЦ, а дебљина сечива код сва три ножа износила је 3,3 мм. Ово је високоугљенични челик (0,8% угљеника) и садржи још осам легирајућих елемената од којих су најзаступјенији манган (даје тврдоћу али и кртост), хром (повећава затезну чврстоћу) и никал (тврдоћа).

Изузетно је тврд и отпоран на хабање па не чуди што се често користи у изради ножева, мачева али и трачних тестера, глодала, резних млазница. Као и сви челици који садрже мање од 12% хрома (а овај има само 0,6%) недостатак му је ниска отпорност на корозију. То може бити лимитирајући фактор само уколико намеравате да га користите у риболову, кухињи или другој ситуацији у којој би сечиво било изложено дуготрајном утицају воде. 

Танко сечиво универзалног ножа  

Желео сам нешто универзални нож који бих користио у природи, а не искључиво у лову, па сам се одлучио за фински, пуко тип сечива. То је вишенаменско сечиво којим можете припремати ловачки доручак, одрати дивљач, транжирати месо, сећи гране, чак и цепати тање облице. Можда ћу изговорити јерес, али немојте по сваку цену тражити ножеве са дебелим сечивом, осим уколико не планирате да радите згибове на њима. Са танким сечивом је много лакше и прецизније сећи, а искусан ловац никада неће покушсати да, приликом транжирања дивљачи, ломи кости, већ ће прецизним резовима пронаћи пут између зглобова, тако да сврха дебелог сечива у лову остаје упитна. Дужина сечива свакако зависи од намене и личних преференци, а најупотребљивија су ми она од 11-13 цм. 

Прецизна израда дршки 

За свођење дрвених облога на контуру металног дела дршке и обарање ивица сад већ рукохвата користио сам само брусилицу са намонтираном грубом шмирглом финоће П40. Од тог момента па надаље следе сати ручног шмирглања, фото: Игор Тодић

Како ми је рад са рогом и кости била непознаница, одлучио сам да поједноставим поступак и за израду рукохвата употребим дрво. Данас није проблем наћи комад атрактивног дрвета преко инетернета, те сам тако успео да набавим комад црвеног дрвета, које највише личи на ружино дрво, како би се бојом лепо слагало са црним, брунираним сечивом. Погледао сам неколико видеа на тему израде дршки, али су сви користили алате који мени нису били на располагању, тако да сам морао мало да импровизујем. 

Према облику дршке нацртао сам контуру и опсекао је убодном тестером, оставивши по пар милиметара са сваке стране. Следећа фаза је прецизно бушење рупа за две чивије које, поред лепка, осигуравају чврст спој између метала и дрвета. То се ради тако што се лепљивом траком привремено залепе једна дрвена плочица и метални део дршке, па се, користећи већ избушене рупе у металној дршци као вођице, буши дрво. 

Прочитајте још: Челични лав са Апенина покорио Европу ретро моделима

Затим се додаје и друга дрвена плочица која се буши тако што се рупе у металу и претходној плочици користе као вођице. На тај начин добијате савршено позициониране попречне рупе кроз сва три слоја, кроз која се тесно провлаче чивије. Оне се слободно могу оставити мало дужим, јер се приликом брушења и касније шмирглања дрвета, идеално доводе у раван са дрвеном површином. После одмашћивања површина, све је спремно за лепљење, а у ту сврху можете одабрати било који квалитетнији двокомпонентни лепак. Столарским стегама осигурао сам спој током периода очвршћавања лепка. 

На грешкама се учи  

У недостатку адекватнијег алата, искористио сам брусилицу на коју сам поставио диск са чичак траком и шмирглом за дрво гранулације П40. Овако груба гранулација врло брзо скида материјал па, уколико се одлучите за сличну акцију, предлажем да кренете са финијом шмирглом, која ће вам лакше “праштати” грешке. За само неколико минута успео сам да скинем вишак дрвета и доведем га у раван са металом и угрубо заоблим све ивице. 

По свођењу на контуру следило је обарање правих углова на облози, фото: Игор Тодић

Машина је уштедела сате рада, али је дошао тренутак кад је ручни рад постао незаменљив. Грубље уклањање оштрих ивица почео сам са П150 и полако прелазио на све финије гранулације, да бих процес завршио воденом шмирглом П1000. Приликом рада са финијим гранулацијама, површину дрвених дршки сам повремено брисао влажном крпом, како бих пред наредно шмирглање подигао влакна, у циљу добијања што глаткије површине.   

 Восак искоришћен за наношење последњег, заштитног слоја, фото: Игор Тодић

Ово је за мене био процес учења, што је подразумевало и више грешака које сам накнадно мање-више успео да исправим уз додатни труд. У жељи да што боље заштитим дрво, више пута сам површину премазао танким филмом ланеног уља, али је резултат била потамнела површина до нивоа када су прелепи годови ораха класе 11 постали скоро невидљиви. 

Зашто само један нож 

После поновљеног шмирглања Контраст годова је поново постао видљив, фото: Игор Тодић

Ово је поништило сате уложеног труда и вратило ме на скидање површинског слоја најпре шмирглом П600, па касније П800 и на крају П1000. После доста труда успео сам да посветлим површину и повратим годове. Уље је пенетрирало пар милиметара у дубину, тако да је и после шмирглања остала површина нешто светлија али још увек заштићена. Остало је још само да воском урадим финални заштитни слој. 

Како сам био задовољан својим првенцем, решио сам да одмах урадим и преостала два сечива. Био сам искуснији за пар грешака и посекотина по рукама, па је овога пута ишло знатно лакше. Радило се о истом типу сечива и челика, једина разлика је била у дужини, која је износила 13 цм и 20 цм. Успео сам да нађем лепе комаде ораховине, од кога је један био највише класе, заостао као отпад приликом израде кундака. 

Коначни изглед мог првенца, фото: Игор Тодић

Принцип је био исти, само што ми је овог пута, очекивано, требало нешто мање времена за израду дршки. С друге стране, лепота годова и квалитет дрвета натерали су ме да у финиширање уложим двоструко више времена, а да за завршну обраду искористим шмиргле П1500. 

Где је нож, ту је и футрола 

Био сам задовољан резултатима, па сам, док ме још увек држао елан, решио да искористим парче коже (за које се већ годинама питам чему ми служи) и покушам да направим своју прву футролу. И овога пута, прочитао сам неколико текстова на ту тему и реших да се опробам. Резултат је била сасвим пристојна футрола, са правилним шавовима и довољно чврста да нож остаје у њој чак и када их поставите “наглавацке” и снажно протресете. Сигурно је нећете помешати са фабричком, али ће годинама служити сврси.

 Мали зазор који се појавио на споју дрвета и чивије успешно сам замаскирао попуном од комбинације лепка и фине пиљевине, фото: Игор Тодић

Прочитајте још: Да ли ћемо пожелети ножеве који не сијају у тами као Фродов “Стинг” када нагрну Орци?

Овај туторијал посматрајте као предлог како да испуните дан и притом будете корисни. Ко зна, можда сами себе изненадите својом вештином.  

Игор ТОДИЋ  

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ