Neko ko zna šta želi od noža i ima volju i nešto malo osnovnog alata, može sebi da napravi primerak u skladu sa svojim mogućnostima i željama koga će ponosno i bez crvenjenja moći da pokaže svim svojim kolegama u lovu
Ne postoji lovac ili ljubitelj prirode koji barem jednom nije poželeo da ima nož po sopstvenoj meri. Nebrojeno puta sam poželeo nož čije mi se seživo učinilo upotrebljivim i atrakivnim, ali bih voleo da je drška drugog oblika ili materijala, da je sečivo nešto duže ili kraće, da futrola ima drugačije zakopčavanje…
Po tamnim površinama vidi se da je futrola još vlažna, a tada se može prilagođavati obliku noža. Ne zaboravite da oštricu od korozije zaštitite prijanjajućom folijom, budući da će koža ostati vlažna barem ceo dan, foto: Igor Todić
Pročitajte još: Kako je Spajderko odlučio da pravi japanske KUHINJSKE noževe? (FOTO)
Nedavno sam iz radoznalosti na internetu pretraživao ponudu sečiva namenjenih za dalju doradu. Bio sam iznenađen koliko je taj deo tržišta postao značajan i koliko proizvođača (pre)skupih noževa nudi kvalitetna nedovršena sečiva po značajno povoljnijim cenama. Očigledno je ručni rad daleko skuplji od materijala, pa samim tim ima i ogroman uticaj na krajnju cenu.
Minimalno dorađena sečiva od kvalitetnog čelika dobra su osnova za izradu noža “po meri”, foto: Igor Todić
Daleko sam od majstora, ali nije baš ni da imam dve leve ruke, pa upravo zbog toga smatram da svaki prosečan čovek, sa malo volje, vremena i alata može da se ohrabri da za relativno malo novca napravi sebi unikatni nož po sopstvenim željama.
Izbor materijala
Izbor tipa i materijala sečiva su od ključnog značaja i tome poklonite najveću pažnju, jer ako tu pogrešite, ceo dalji trud je uzaludan. Nemojte prihvatati generičke opise čelika kao što su ugljenični, nerđajući ili hirurški, već kontaktirajte proizvođača i tražite da vam tačno specificira čelik koji je koristio. Proizvođači koji koriste kvalitetne materijale obično te karakteristike sa ponosom ističu, dok će mnogi ovakvim nazivima pokušati da prikriju sumnjiv kvalitet.
Posle rezanja na grubu meru, drvene pločice se spajaju i zajedno im se obrađuje prednja površina jer je posle lepljenja teško pristupiti im bez ošteđenja osnove sečiva, foto: Igor Todić
Imajte u vidu da su nerđajući čelici zahtevniji po pitanju režima kaljenja, tako da ukoliko se odlučite za njih, držite se većih i renomiranijih proizvođača. Ugljenični čelici su daleko “oprostiviji” po pitanju termičke obrade, pa je i manja šansa da pogrešite, čak i kada naručujete od manje poznatih proizvođača koji imaju slabije kontrolisane uslove.
Loš čelik je loš izbor
Bez obzira koliko okaljen, loš čelik ostaje loš izbor. Držite se sečiva okaljenih na nekih 57-61 Rokvela, (HRC) ali nemojte da vam to bude jedina vodilja, već tu vrednost kombinujte sa kvalitetnijim tipom čelika. Kako već to biva u životu, ne možete imati baš sve: ne možete da imate sečivo beskompromisno tvrdo koje se ne krza, niti ono koje će se lako oštriti, držati oštrinu beskrajno dugo, a da pritom bude i jeftino. Morate da nađete neko kompromisno rešenje koje će “izmiriti” ove međusobno sučeljene karakteristike. Imajući sve ovo u vidu, odlučio sam se za sečiva izrađena od ugljeničnih čelika, a dvoumio sam se između D2 i 80CrV2.
Posle lepljenja obloga i postavljanja čivija, stegama se obezbeđuje pritisak neophodan u procesu sušenja lepka, foto: Igor Todić
Tvrd i otporan na habanje
Zbog svoje popularnosti i kvaliteta D2 je bio značajno skuplji, a selekcija oblika nije ostavljala previše izbora, tako da se knjiga svela na jedno slovo - 80CrV2. Prema tvrdnji proizvođača, pristigla sečiva okaljena su na idealnih 58-60HRC, a debljina sečiva kod sva tri noža iznosila je 3,3 mm. Ovo je visokougljenični čelik (0,8% ugljenika) i sadrži još osam legirajućih elemenata od kojih su najzastupjeniji mangan (daje tvrdoću ali i krtost), hrom (povećava zateznu čvrstoću) i nikal (tvrdoća).
Izuzetno je tvrd i otporan na habanje pa ne čudi što se često koristi u izradi noževa, mačeva ali i tračnih testera, glodala, reznih mlaznica. Kao i svi čelici koji sadrže manje od 12% hroma (a ovaj ima samo 0,6%) nedostatak mu je niska otpornost na koroziju. To može biti limitirajući faktor samo ukoliko nameravate da ga koristite u ribolovu, kuhinji ili drugoj situaciji u kojoj bi sečivo bilo izloženo dugotrajnom uticaju vode.
Tanko sečivo univerzalnog noža
Želeo sam nešto univerzalni nož koji bih koristio u prirodi, a ne isključivo u lovu, pa sam se odlučio za finski, puko tip sečiva. To je višenamensko sečivo kojim možete pripremati lovački doručak, odrati divljač, tranžirati meso, seći grane, čak i cepati tanje oblice. Možda ću izgovoriti jeres, ali nemojte po svaku cenu tražiti noževe sa debelim sečivom, osim ukoliko ne planirate da radite zgibove na njima. Sa tankim sečivom je mnogo lakše i preciznije seći, a iskusan lovac nikada neće pokušsati da, prilikom tranžiranja divljači, lomi kosti, već će preciznim rezovima pronaći put između zglobova, tako da svrha debelog sečiva u lovu ostaje upitna. Dužina sečiva svakako zavisi od namene i ličnih preferenci, a najupotrebljivija su mi ona od 11-13 cm.
Precizna izrada drški
Za svođenje drvenih obloga na konturu metalnog dela drške i obaranje ivica sad već rukohvata koristio sam samo brusilicu sa namontiranom grubom šmirglom finoće P40. Od tog momenta pa nadalje slede sati ručnog šmirglanja, foto: Igor Todić
Kako mi je rad sa rogom i kosti bila nepoznanica, odlučio sam da pojednostavim postupak i za izradu rukohvata upotrebim drvo. Danas nije problem naći komad atraktivnog drveta preko ineterneta, te sam tako uspeo da nabavim komad crvenog drveta, koje najviše liči na ružino drvo, kako bi se bojom lepo slagalo sa crnim, bruniranim sečivom. Pogledao sam nekoliko videa na temu izrade drški, ali su svi koristili alate koji meni nisu bili na raspolaganju, tako da sam morao malo da improvizujem.
Prema obliku drške nacrtao sam konturu i opsekao je ubodnom testerom, ostavivši po par milimetara sa svake strane. Sledeća faza je precizno bušenje rupa za dve čivije koje, pored lepka, osiguravaju čvrst spoj između metala i drveta. To se radi tako što se lepljivom trakom privremeno zalepe jedna drvena pločica i metalni deo drške, pa se, koristeći već izbušene rupe u metalnoj dršci kao vođice, buši drvo.
Pročitajte još: Čelični lav sa Apenina pokorio Evropu retro modelima
Zatim se dodaje i druga drvena pločica koja se buši tako što se rupe u metalu i prethodnoj pločici koriste kao vođice. Na taj način dobijate savršeno pozicionirane poprečne rupe kroz sva tri sloja, kroz koja se tesno provlače čivije. One se slobodno mogu ostaviti malo dužim, jer se prilikom brušenja i kasnije šmirglanja drveta, idealno dovode u ravan sa drvenom površinom. Posle odmašćivanja površina, sve je spremno za lepljenje, a u tu svrhu možete odabrati bilo koji kvalitetniji dvokomponentni lepak. Stolarskim stegama osigurao sam spoj tokom perioda očvršćavanja lepka.
Na greškama se uči
U nedostatku adekvatnijeg alata, iskoristio sam brusilicu na koju sam postavio disk sa čičak trakom i šmirglom za drvo granulacije P40. Ovako gruba granulacija vrlo brzo skida materijal pa, ukoliko se odlučite za sličnu akciju, predlažem da krenete sa finijom šmirglom, koja će vam lakše “praštati” greške. Za samo nekoliko minuta uspeo sam da skinem višak drveta i dovedem ga u ravan sa metalom i ugrubo zaoblim sve ivice.
Po svođenju na konturu sledilo je obaranje pravih uglova na oblozi, foto: Igor Todić
Mašina je uštedela sate rada, ali je došao trenutak kad je ručni rad postao nezamenljiv. Grublje uklanjanje oštrih ivica počeo sam sa P150 i polako prelazio na sve finije granulacije, da bih proces završio vodenom šmirglom P1000. Prilikom rada sa finijim granulacijama, površinu drvenih drški sam povremeno brisao vlažnom krpom, kako bih pred naredno šmirglanje podigao vlakna, u cilju dobijanja što glatkije površine.
Vosak iskorišćen za nanošenje poslednjeg, zaštitnog sloja, foto: Igor Todić
Ovo je za mene bio proces učenja, što je podrazumevalo i više grešaka koje sam naknadno manje-više uspeo da ispravim uz dodatni trud. U želji da što bolje zaštitim drvo, više puta sam površinu premazao tankim filmom lanenog ulja, ali je rezultat bila potamnela površina do nivoa kada su prelepi godovi oraha klase 11 postali skoro nevidljivi.
Zašto samo jedan nož
Posle ponovljenog šmirglanja Kontrast godova je ponovo postao vidljiv, foto: Igor Todić
Ovo je poništilo sate uloženog truda i vratilo me na skidanje površinskog sloja najpre šmirglom P600, pa kasnije P800 i na kraju P1000. Posle dosta truda uspeo sam da posvetlim površinu i povratim godove. Ulje je penetriralo par milimetara u dubinu, tako da je i posle šmirglanja ostala površina nešto svetlija ali još uvek zaštićena. Ostalo je još samo da voskom uradim finalni zaštitni sloj.
Kako sam bio zadovoljan svojim prvencem, rešio sam da odmah uradim i preostala dva sečiva. Bio sam iskusniji za par grešaka i posekotina po rukama, pa je ovoga puta išlo znatno lakše. Radilo se o istom tipu sečiva i čelika, jedina razlika je bila u dužini, koja je iznosila 13 cm i 20 cm. Uspeo sam da nađem lepe komade orahovine, od koga je jedan bio najviše klase, zaostao kao otpad prilikom izrade kundaka.
Konačni izgled mog prvenca, foto: Igor Todić
Princip je bio isti, samo što mi je ovog puta, očekivano, trebalo nešto manje vremena za izradu drški. S druge strane, lepota godova i kvalitet drveta naterali su me da u finiširanje uložim dvostruko više vremena, a da za završnu obradu iskoristim šmirgle P1500.
Gde je nož, tu je i futrola
Bio sam zadovoljan rezultatima, pa sam, dok me još uvek držao elan, rešio da iskoristim parče kože (za koje se već godinama pitam čemu mi služi) i pokušam da napravim svoju prvu futrolu. I ovoga puta, pročitao sam nekoliko tekstova na tu temu i reših da se oprobam. Rezultat je bila sasvim pristojna futrola, sa pravilnim šavovima i dovoljno čvrsta da nož ostaje u njoj čak i kada ih postavite “naglavacke” i snažno protresete. Sigurno je nećete pomešati sa fabričkom, ali će godinama služiti svrsi.
Mali zazor koji se pojavio na spoju drveta i čivije uspešno sam zamaskirao popunom od kombinacije lepka i fine piljevine, foto: Igor Todić
Pročitajte još: Da li ćemo poželeti noževe koji ne sijaju u tami kao Frodov “Sting” kada nagrnu Orci?
Ovaj tutorijal posmatrajte kao predlog kako da ispunite dan i pritom budete korisni. Ko zna, možda sami sebe iznenadite svojom veštinom.
Igor TODIĆ
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
