Поводом Светског дана срца 29. септембра, разговарамо са Професорком др Иваном Недељковић, кардиологом са Универзитетског Клиничког Центра Србије о томе како можемо утицати на смањење појаве болести срца и крвних судова.
Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти, повећаног обољевања и инвалидитета, оне повећавају трошкове, представљају социоекономско оптерећење и смањују квалитет живота. Клиничка слика је веома разноврсна, ток је подмукао, некад изненадан и последице нису само проблем појединца, него целе породице и шире друштвене заједнице. Класични фактори ризика су хипертензија, висок холестерол, пушење, дијабетес и гојазност. Иако се ови фактори ризика могу мењати, за разлику од година старости и генетике, они у значајној мери учествују у ризицима од смрти: повишен крвни притисак (13%), употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%), и прекомерна телесна маса и гојазност (5%).
Смањење фактора ризика смањује ризик од кардиоваскуларних болести, али и од других хроничних стања, укључујући одређене врсте рака. Саветује се промена стила живота (здрава исхрана, физичка активност, престанак пушења), контрола крвног притиска и холестерола, рано откривање и лечење ризика од кардиоваскуларних болести. Међутим, упркос свим мерама, подаци показују да су, кардиоваскуларне болести и даље водећи узрок смрти у 51,8% случајева у Србији.
Проф. Др Ивана Недељковић, Субспецијалиста кардиолог, Клиника за кардиологију, УКЦС
Због недовољно успешног напретка, истраживања су усмерена на проналажење нових раних фактора за развој атеросклерозе, а наша обавеза је да ова знања преносимо и пацијентима и наизглед здравим особама у циљу очувања здравља и квалитета живота. Студије су издвојиле хомоцистеин, аминокиселину, чији повишени нивои у крви могу допринети развоју и напредовању атеросклерозе. Повишени нивои хомоцистеина су повезани са оштећењем зидова крвних судова, хроничном упалом крвних судова, накупљањем холестерола и других липида у зидовима артерија, а могу да изазову агрегацију тромбоцита и стварање крвних угрушака (тромба) унутар артерија, па тако доведу до срчаног и можданог удара.
Повишени нивои хомоцистеина су често удружени са другим факторима ризика, као што су висок крвни притисак, висок холестерол и пушење. Комбинација ових фактора ризика додатно повећава вероватноћу за нежељене кардиоваскуларне догађаје. Ниво хомоцистеина је важно пратити и код особа са диабетес мелитусом (тип 2) који је и сам по себи један од најјачих фактора ризика за кардиоваскуларне болести. Повишени нивои хомоцистеина су повезани са инсулинском резистенцијом и лековима који се користе за повишен шећер и притисак.
За смањење нивоа хомоцистеина препоручују се промене у исхрани и суплементација витаминима Б (као што су фолна киселина, витамин Б6 и витамин Б12). Најважнија је консултација са лекаром и кардиологом за индивидуалне препоруке засноване на лабораторијским анализама крви и одабиру правог лека, јер нису сви препарати исти.
Најповољнија је примена активног облика фолне киселине, 5-метилтетрахидрофолата (5-МТХФ), који тело лако користи. Када су нивои фолата довољни, тело може ефикасно да регулише хомоцистеин, што доводи до нижих концентрација у крви. Поред фолата благотворна је примена витамина Б6 и Б12.
Повезаност хомоцистеина и аспирина – значај примене фолне киселине уз аспирин
Ацетилсалицилна киселина, обично позната као аспирин, је лек који је широко коришћен због својих предности у превенцији и лечењу кардиоваскуларних болести. Однос између нивоа аспирина и хомоцистеина у телу је сложен и веома важан. Аспирин може ометати претварање хомоцистеина у цистеин, што може довести до повишених нивоа хомоцистеина. Исто тако, хомоцистеин је независни фактор ризика за настанак резистенције на аспирин, због чега се често прибегава повећању дозе чиме се, на жалост, повећава и ризик од крварења. 1/3 особа са кардиоваскуларним поремећајима је резистентна на аспирин. Аспирин повећава избацивање фолате, па тако повећава ниво хомоцистеина. Ове интеракције се спречавају применом витамина Д3, Б1, Б6 и Б12.
Фото: промо
Место Д витамина у превенцији
Витамин Д може утицати на кардиоваскуларно здравље кроз неколико механизама, као што су његови ефекти на регулацију крвног притиска, упалу и функцију крвних судова. Студије сугеришу да особе са нижим нивоима витамина Д могу бити изложене већем ризику од развоја кардиоваскуларних болести.
Својим пацијентима који су у ризику од настанка болести срца и крвних судова, као и онима који користе аспирин, лекове за притисак и шећер, препоручујем CardioVitamin® FD3. Он садржи 800μг активног облика фолне киселине, 1000 ИУ витамина Д3 и витамине Б1, Б6, Б12. Ови активни састојци доприносе нормалном метаболизму хомоцистеина, стварању колагена за нормалну функцију крвних судова, заштити ћелија од оксидативног стреса, смањењу умора и исцрпљености. Активан облик фолне киселине из CardioVitamin® FD3 капсула са аспирином делује синергистички на побољшање функције зидова крвних судова, чиме се обезбеђује максимална заштита од нежељених догађаја, као што су инфаркт и мождани удар.
Наша обавеза је да проценимо и спречимо витаминске дефиците и висок ниво хомоцистеина и да својим пацијентима препишемо CardioVitamin® FD3 - производ који воли наш кардиоваскуларни систем.
