Ексклузивно за Магазин Новости, дипломирани психолог Милица Крстић, открила нам је како да се носимо са свакодневним стресом, како да превазиђемо страхове и како је пандемија утицала на ментално здравље људи!
Ментална хигијена је нешто о чему је почело да се прича поготово како време пролази и како се све више модернзиујемо у технолошком смислу. Чини се као да су људи склонији депресији и да психолози имају пуне руке посла.
Прочитајте још: ЧУПКАШ КОЖУ НА ЛИЦУ, НОГАМА ИЛИ РУКАМА? Три практична савета да прекинете са ружном навиком
"Како време пролази, ми смо отуђенији, склонији прикривању бола и туге. Усамљенији смо. Модернизовање у технолошком смислу је довело до тога да ћемо пре проводити време гледајући у екран него причајући" - објашњава Милица Крстић за Магазин. Она сматра да психолози и психотерапеути имају све више посла, како због због спољних дешавања, тако због тога што је почела да се нормализује посета терапеуту.
На глобални ужас и пандемију која нас је задесила последње две године и која је заразила цео свет како физички, тако и психички, Милица Крстић коментарише да су пораст депресије и самоубистава очигледан след догађаја, када људима ограничите слободу кретања. Људи су навикли на одређени начин живота. Да ли је то одлазак на посао, на пиће, у биоскоп, шопинг, на тренинг, све то ођедном стаје и ничега нема. Нема контакта ни додира. Такође, оно што се негде ‘’гурало под тепих’’ испливава на површину. Туга, бол, незадовољство, бес испливавају на површину.
"Људи немају ресурсе како да се носе са ситуацијом и са свим оним старим потиснутим емоцијама и то доводи до депресије и анксиозности."
Ова планетарна пандемија је дотакла највише тинејџере. У доба када треба да се друже, развијају, социјализују, они су били затворени у својим кућама. Чак и школа која треба да их научи одговорности и неким животним навикама и радним обавезама, била је онлајн. Колико је то утицало на њих и како ће се то одразити на њихову будућност, Милица објашњава:
"За здрав развој и функционисање потребна социјална интеракција, уживо, кроз контакт, додир и глас. Сматрам да учење онлајн није толико проблематично, колико недостатак уживо контакта који је неопходан за нормалан развој и функционисање, не само тинејџера већ и код сваког другог човека. Школа није само настава, већ и низ интеракција са вршњацима и професорима. Па и заљубљивање, волонтирање, секције након школе које помажу да се пронађе нови хоби, седење у школском дворишту, смејање, грљење, дељење хране, подршка и много тога."
Да ли је све ово изазвало страх код људи? Шта све страх као емоција може да изазове код човека?
"Страх је здрава и базична емоција, која има за циљ да нас заштити од опасних ситуација. Деца се рађају само са два страха, а то су страх од губљења тла под ногама и страх од јаког звука. Сви остали страхови су научени кроз живот и одрастање. Уливање страха утиче лоше на људе јер постају особе које ишчекују да се догоди ‘’ужас’’, губи се здраворазумско размишљање и нервни систем је константно у алармантном стању где се тело зноји, срце убрзано куца и тело се грчи." Дакле страх је здрав све док је користан и док је у својству наше личне заштите. Међутим, ако је он константан и то стање страха пређе у хронично стање, Милица Крстић упозорава да нас то стање онда води у спектар разних психофизичких болести.
"Најбоље је да филтрирамо све што гледамо и читамо, са циљем да будемо информисани, али не и уплашени."
Поред тога она наглашава да треба да радимо на себи и да учимо како да се носимо са свим што живот носи, а то можемо кроз психотерапију, медитацију, читање, одлазак у цркву, итд. Све што може да нас умири и повеже са нама самима.
Ваш савет како се изборити са огроминм количинама стреса са којим се срећемо?
"Почните да истражујете своје ресурсе и да их постајете свесни. Свако од нас има ресурсе који му помажу да се умири и повеже са собом. То може да буде загрљај, тишина, попити кафу у миру, пливати сат времена, причати са пријатељима, трчање, отићи на планинарење, медитирати 15 минута, отићи у цркву и седети пола сата, плакати итд. Свако има другачије ресурсе, али за почетак постати свестан које ресурсе имаш сад у овом тренутку и откривати нове је нешто што можете урадити одмах у овом тренутку. Такође, уколико нисте у могућности да приуштите психотерапију, постоји платформа бесплатна платформа "Сигуран Простор", где психотерапеути бесплатно нуде своју помоћ.*
Оно што Милица Крстић сматра најбитнијим за личну менталну хигијену јесте ослушкивање сопственог тела. Наше тело памти и јако је паметно, често у мору мисли заборавимо да запитамо наше тело како је. Тело ће вам пуно рећи само ако научите да се утишате мисли и допустите телу да вам открије где се налазе блокаде, где је проточно, где је можда грч, а где опуштено и пријатно. Када научите да ослушкујете своје тело без осуђивања како би требало и шта су очекивања, тада градите искренији и чвршћи однос са собом.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
