Уколико сте прележали корону, али су поједини симптоми остали и дуго након тога, ово је прави текст за Вас
Већ после годину дана од почетка пандемије почели смо добијати пацијенте који су преболели инфекцију, негативни су на ПЦР тесту, а и даље имају симптоме и тегобе који се не могу повезати са присуством друге болести. Уколико ово стање траје дуже од 4 недеље од завршетка болести експерти су склони да га називају именом пост ковид, али уколико траје дуже од 12 недеља пост ковид прераста у стање које најчешће називамо симптомом дугачког ковида. Било како било, називи се често мешају, нема јасне номенклатуре, а најважније је да једно зло никад не иде само.
Тешко је дефинисати који су то пацијенти који су склони да подлегну синдрому дугачког ковида и колико их је заправо, али оно мало што знамо нам говори да ће овај синдром добити чешће старији пацијенти са истовременим присуством више болести. Није ретко да се синдром дугачког ковида забележи и код млађих људи, али углавно се сматра да је потребно да су прележали тежи облик болести. Можемо сматрати да се синдром дугачког ковида јавља код 10 до 15% пацијената који су прележали ковид-19. Многи аутори инсистирају на много већим бројкама, имајући у виду да ако су симптоми дугачког ковида блажи ти бацијенти и не одлазе доктору. У многим земљама које су бележиле висок број заражених формирају се посебна одељења или чак и читаве болнице које лече само пацијенте који пате од синдрома дугачког ковида (Шпанија, Италија, Француска, САД итд). Италијански стручњаци сматрају да најмање 80% пацијената са преболелим ковидом више месеци има макар један симптом, а чак 55% таквих пацијената чак три симптома дугачког ковида.
Фото: Др Ивана Дамјановић
Генерално гледајући ковид оставља последице на свим органима. Пацијенти су најчешће уморни, тешко се крећу, брзо се умарају, имају пробадање у грудима, повећану количину секрета, често кашљу, али имају и поремећај сна, расположења, концентрације, пажње и проблеме на послу. Нарвно да је најопаснија појава пери и миокардитиса са пратећим аритмијама, погоршање дијабетеса или изражени уринарни проблеми. Недавно је чак показано да прележани ковид-19 може оставити последице на репродуктивну способност мушкраца, али не и жена, јер се испоставило да на њиховим репродуктивним органима нема довољно рецептора за које се везује вирус.
Болест се лечи уз учешће већег броја специјалиста различитих грана медицине. Уз званичну терапију коју добијају, ови пацијенти често посежу и за различитим суплементима. Управо због тога нам је идеја била да размотримо могућу и рационалну примену ових производа у синдрому дугачког ковида.
Фото: Промо
Три најизраженија симптома су умор, тешкоће са дисањем, повећна количина секрета и тзв „браин фог“, који прате поремећај расположења, сна, пажње, концентрације, немогућност брзог размишљања и доношења одлука што резултира и великим губитком радних дана на послу.
Ако је у нечему била корисна ова пандемија онда је то чињеница да су наша знања о суплементима драстично повећана. Н-ацетил-цистеин је рецимо муколитик, што значи да помаже избацивање и смањује количину густог секрета, те тако и чести кашаљ. Осим тога он делује и антиоксидантно и код пацијената са дугачким ковидом поправља дисање, смањује учесталост кашља. Када говоримо о нервном систему помаже да се смањи заостала упала и поправи стварање серотонина, допамина и другим супстанција битних за расположење и понашање. На овај начин смањује интезитет сва три најважнија симптома синдрома дугог ковида: „браин фог“, умор и кашаљ. Н-ацетил-цистеин доказано помаже да се спречи настанак плућне фиброзе, једне од најопаснијих компликација после прележаног ковида.
Цинк и селен су снажни антиоксиданси. За цинк смо сазнали да поправља елиминацију секрета и олакшава дисање, да подиже имуни одговор и урођеног и стеченог имунитета и на крају смањује умор. Без цинка и селена данас нема ни лечења неких поремећаја штитне жлезде, који се такође јавља у синдрому дугачког ковида.
О витамину Ц је излишно говорити. Његова улога у поправљању симптома инфекције, али и даљем спречавању упале је вероватно пресудна. Он истовремено поправља и одбрамбене снаге организма и повољно делује на нормално функционисање крвних судова.
Витамин Д смањује умор и делује имуномодулаторно. На питање да ли је у нашим крајевима неопходно узимање производа са витамином Д постоји само један одговор: ДА. У нашим крајевима нема довољно УВБ зракова у сунчаној светлости који би у нашој кожи направили довољно витамина Д, нити га у довољној мери узимамо храном. Врло је вероватно да је више од 70% становништва има недостатак па се он мора надокнадити кроз суплементе. И витамин Д и цинк је скоро сигурно у мањку код старијих особа, а слична је ситуација и са онима који болују од хроничних болести.
Наравно, постоје и друге супстанције које могу да потпомогну у отклањању оксидативног стреса у постковиду. Такав је, на пример, манган или алфа липоинска киселина. Неколико студија завршених ове године је показало да стална примена пробиотика смањује осећај умора код пацијената са синдромом дугачког ковида.
Када сва ова знања, до којих смо дошли на основу многобројних истраживања у току пандемије, ставимо на сто, постаје јасно да су нам суплементи, минерали и витамини, неопходни као додатна, али важна терапија у синдрому дугачког ковида. У центрима у којима се овакви пацијенти лече управо се, уз редовну терапију, поклања велика пажња и суплементацији.
Лично препоручујем БиВитс® АЦТИВА Рецоверy,Б јединствену формулу која у једној таблети садржи комбинацију цинка, селена, витамина Д3, мангана, витамина Ц и Н-ацетилцистеина. Пажљиво одабрани активни састојци остварују обећавајућу синергију и снажнији антиоксидативни ефекат.
