"Ко је ваш највећи непријатељ? Ум. Нико вам не може наудити више од вашег неукроћеног ума. А ко је твој најбољи пријатељ? Ум. Нико вам не може помоћи више од вашег сопственог ума, мудро обученог." — Буда
Када почнемо да копамо дубље, посматрамо ум. Увек се котрља у прошлост или будућност. Оног тренутка када се једна мисао није ни завршила када је друга већ почела. Ум постаје непријатељ сам себи јер је изгубљен и заглављен у овом лавиринту незнања јер не постоји ни прошлост, ни будућност, а заборавља да живи у садашњем тренутку! Ум буквално ужива у сталној унутрашњој борби, јер се њоме храни и побеђује све време, зато га треба укротити на време.
Прочитајте још: Овај зачин је као ЛЕК користио још Хипократ: Погледајте каква дејства има МОЋНИ ЦЕЛЕР на организам
Али да ли се ум може обучити и припитомити?
Ум обучавамо да служи нама или му ми на крају га служимо. Када постанемо превише посвећени диктату нашег рационалног ума, живимо у незнању наших интуитивних способности. Под вођством наше више свести, наш рационални ум када је укроћен помаже нам у постизању великих ствари које користе нама и нашем свету.
Изгубили смо способност да чак видимо шта се налази изван наших мисли, а у данашњем свету већина људи живи на тај начин. Увек вртимо и анализирамо ствари из прошлости и будућности, неке ситуације које су нас повредиле или замишљамо неке ситуације у будућности јер имамо превелика очекивања - свакаве мисли могу нас окупирати и заробити нас у вртлогу мисли. А велика очекивања је створио само наш ум! Није захвалан на ономе што тренутно има, већ увек жели још!
Ум треба сматрати као целину и да он зависи апсолутно од нас, док је нас ту је и наш ум. Међутим ум ће увек покушавати да се издвоји и да нас заокупира, те га из тог разлога морамо кротити. Како нас ум некада малтретира? Једноставно - ум жели једну ствар, а када је пронађе, још увек није испуњен и хвата се за другу ствар која треба да се испуни. Ум ствара ситуације, етикетира, измишља приче и мишљења, исправне и погрешне поступке, пресуде и све што его чини већим. Он ће вас само убацити у бескрајно размишљање и вртлог мисли.
Како да укротите ваш ум и преузмете контролу над мислима?
Када идентификујете тренутак када ваше мисли преузимају ситуацију над вама, тада ће ум аутоматски губити моћ над вама и ту ви постајете његов господар. Одбаците мисли, пустите бескрајно размишљање и наћићете мир. Као што река тече, наши телесни осећаји само пролазе кроз свест, стотине емоција пролазе кроз нас, као и река мисли. Ако покушате да седите у тишини на минут, видите ли шта се дешава? Да ли се ваш ум утиша? Не! ! Наш ум не разуме ту команду. Дакле, на крају дајете више хране за размишљање када 'покушавате' да га умирите. Научници кажу да имамо у просеку око 60.000 до 70.000 мисли дневно.
Река мисли није под вашом контролом. Већи део реке је састављен од реприза. Репризе ваше последње љубавне афере, последњег сексуалног чина или разговора који сте водили на послу, или анксиозности и стида због неког проблема, или љутње због лошег третмана од стране некога у вашој далекој прошлости. & без обзира шта желите да урадите са њим, имате проблема да промените ток. Цела парада се само понавља и понавља без разрешења. Тамо може бити стварно лудо — јесте ли приметили? Једног јутра седите на свом балкону и ваше мисли настају пуне страха и стрепње? На тренутак сте свесни својих мисли и схватате да је велики део онога у шта верујете производ ваше маште.
Мисли могу бити погрешне на много начина. Мисли високе похвале, мисли критике, мисли о заљубљивању, мисли љубоморе и мржње. Гласови ваших родитеља, интернализовани као монолози, понекад се појављују као унутрашњи судија и унутрашњи тиранин. Затим ту су гласови невољеног детета или амбициозног постизача, гласови који увек покушавају да нас поправе или преваре. Са пажњом, можете престати да их схватате тако озбиљно. Можете да се вратите на место немог сведока, посматрача, пажљиво слушајте своје мисли, а затим направите избор да ли су корисне или не, из ког простора долазе, на шта указују. Истина је да су нам свима потребне рационалне мисли да бисмо решили проблеме, али да ли су све мисли корисне? Схватате да вам већина мисли прави проблеме уместо да их спречава.
Видећете несталну природу мисли, да су оне пролазне идеје, све непролазне. А онда можете почети да схватате да само зато што имате неку мисао не значи да морате да верујете у њу – а још мање да се понашате у складу са њом – и да свакако не будете ухваћени у читав низ. Посматрање ума са пажњом доноси ослобођење.
Научите да видите шта вам је на уму и научите да се ослободите нездравих образаца или да се разидентификујете са њима, откривате дубљи ниво ослобођења. Када се одмарате у садашњем тренутку са пажњом, отварате се присуству које је безвременско, вечно и непроменљиво. Изван разумевања мисли. Ослобођење доживљавате повратком на свесност изван мисли. Када се ваш ум и срце отворе, схватате ко сте, безвременска, безгранична свест иза свих мисли. Видите све, са мањим осудама, мањим етикетама, мање непотребним мислима, али КАКО ЈЕ. Покушајте да увек задржавате објективност.
Мало више о уму:
Ум је невероватно оруђе или дар који нам је дат да сецирамо ствари у препознатљиве форме како би свет и концепти постали једноставнији. Ум чува много ствари које нас спречавају да идемо даље од тих ствари. Наш ум нас држи подаље од растварања енергије која је требало да се креће, а не да буде заглављена. Оног тренутка када видимо нешто што има прошлост у нашем уму са болним искуством, поново се осуђујемо на то.
Ум нам даје бескрајне могућности да искусимо и додамо перспективе нашим животима. Ум ствара одређене мисли засноване на прошлим искуствима тако ефикасно да смо склони да верујемо да ствари заиста стоје тако. Склони смо да се држимо тих прича и образаца и онда све што се догоди, уместо да ту ствар видимо онаквом каква јесте, ми је бојимо прошлим искуством и обрасцима.
СВЕСНОСТ је кључ! Можете ли на тренутак само свједочити својим мислима, а да се не упуштате у њих? Само се тако осећа. Знаш све о себи. Знате све своје слабости, иако покушавате да их сакријете чак и од себе. Када покушавате да се претварате да све иде одлично, ваш ум зна боље. Ако покушате да све буде савршено, ваш ум ће вас често саботирати.
Дакле, ум буквално ужива у овој сталној унутрашњој борби, јер се њоме храни и побеђује све време.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
