Контиунирано преједање може изазвати више проблема
Када једемо као одговор на појаву одређених емоција догађа се оно што зовемо емоционално преједање.
Конзумирање хране због стреса постало је уобичајен механизам када се боримо с притиском, али то није нимало здрав начин понашања у стресним ситуацијама.
У ситуацијама када осјећамо умор, раздражљивост или тескобу посежемо за храном, најчешче масном или оном пуном шећера, да бисмо се осјећали боље или због страха да тај добар осећај не прође.
"У почетку ће висок ниво стреса повећати ослобађање адреналина, што може смањити жељу за храном. Али када стрес потраје дуже време, надбубрежне жлијезде почињу да луче кортизол, хормон одговоран за реакције нашег тела", објашњава Гаил Салц професорка психијатрије у Њујорку.
Салтц објашњава да то повећава енергетске захтеве вашег тела, изазивајући пораст апетита и изазивајући жудњу за храном с високим садржајем шећера и масноћа.
Свакако заслужујемо да се осећамо боље, али храна ипак не решава проблеме који су довели до појаве негативних емоција. Емоционално једење постаје проблематично када се догађа пречесто и доводи до знатног повећања конзумираних калорија. У том случају имамо два проблема.
"Многи мисле да је храна утјеха", каже Елис Муселес, психологи и стручњак за исхрану.
Чак иако нисмо физички гладни, уобичајено је да се окренемо храни да бисмо се носили с одређеним емоцијама, одвратили пажњу од тескобних мисли и створили осећај опуштања.
Једење под стресом је проблематично зато што стрес може да утиче на оно што одлучите да једете. Као што Салц истиче, кортизол нас мотивише да тражимо храну с високим садржајем масти и шећера, због чега је тако задовољавајуће јести нездраву храну.
Запамтите да негативне емоције нису опасне. Оне су саставни дио живота и дају нам информацију о томе шта би требало да радимо, шта да мијењамо.
Емоционално преједање може да доведе до вишка килограма
Чак иако једете релативно здраву храну када сте под стресом, бројне студије су откриле да кортизол успорава телесни метаболизам. То значи да задржавамо више енергије у облику калорија, што отежава губитак килограма.
Осим тога, студија објављена у "Биологицал Псyцхиатрy" показала је да стрес може да повећа ниво инсулина у нашем телу, што доприноси већем складиштењу масти.
Уништава и пробаву
Како би помогао у припреми тела да се носи са стресним фактором, кортизол даје приоритет функцијама у телу које су усмјерене на преживљавање, попут повећања нивоа шећера у крви да би мозак имао више енергије на располагању за коришћење. То значи да се друге функције које су у поређењу са претњом "небитне", укључујући пробавни процес, могу делимично или значајно потиснути.
Када црева добијају мањи проток крви захваљујући овом стресном стању, пробава се успорава, објашњава Салц. То ограничава способност вашег гастроинтестиналног тракта да се креће и ефикасно обрађује храну.
Зато конзумирање хране када смо под стресом може да доведе до непријатности у желуцу као што су мучнина, затвор и надутост. И том случају било би добро исхрани додати храну богату влакнима.
Људско тело може да се опорави од повремене опстипације изазване стресом, али штета почиње када стрес постане хроничан, каже Муселес.
"Како време пролази, сав тај стрес не омета само пробавни систем већ може озбиљно да га оштети што доводи до слабљења слузнице цријева", објашњава она.
Истраживање објављено у часопису "Јоурнал оф Пхyсиологy анд Пхармацологy" каже да је хронични стрес повезан са низом поремећаја дигестивног тракта, од упалне болести црева до синдрома иритабилног црева, гастроезофагеалне рефлуксне болести (ГЕРБ) и негативних промена у цријевном микробиому.
Може да изазове горушицу
Када вашем гастроинтестиналном тракту под стресом треба више времена за пробаву хране, ваше тело почиње да производи више желудачне киселине у настојању да пробави храну.
Ако једете под стресом могли бисте да осетите горушицу или пробавне сметње, нарочито ако се препуштате храни за коју је познато да изазива горушицу.
Има утицај на имунитет
Стрес посебно смањује ниво магнезијума, цинка, калцијума, гвожђа и ниацина, према истраживању објављеном у "Адванцес ин Нутритион". Ослабљена апсорпција храњивих супстанци током времена повећава ризик од низа хроничних болести.
Како да престанете да једете када сте под стресом?
Почетак тога да престанете са емоционалним преједањем је суочавање с тиме да проблем постоји. Прихватање сопствених емоција, колико год лоше оне биле, први је корак ка оздрављењу.
С обзиром на то да је стрес обично главни покретач емоционалног преједања било би добро да радите на томе да се смањи свакодневни стрес. Не устручавајте се да се обратите стручњаку, психологу који вам може помоћи при решавању стреса и стварању квалитетних и позитивних образаца који ће смањити емоционално преједање.
Најважнији корак је свесност о себи и ослушкивање сопственог тела и ума.
Како бисте се решили емоционалног преједања можете да почнете са вежбањем, шетњом, да боравите што више у природи, да читате књигу, попијете шољицу чаја и слично.
Шетња је најлакши начин да се смирите и избегнете посезање за храном. На тај начин ендорфини почињу да се производе једнако као да сте појели укусну чоколаду. Чак и шетња од 10 минута може да смањи глад и умањи стрес.
Стварање добре плејлисте може да опусти свакога јер је музика природно средство за смирење. Фокусирање на опуштајуће песме одвратиће ум од глади и жеље за храном. Слушајте музику која вас уједно опушта и подиже расположење или чак нову музику да не бисте размишљали о храни.
Добар одмор током ноћи може да смањи стрес и сузбије унос великих количина хране. Људи који се одморе лакше подносе неочекиване проблеме на послу и теже ће осетити снажан стрес и посегнути за лошом храном, пише Тхе Хеалтхy, преноси 24 сата.хр.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
