Душко Радовић, био је и остао један од омиљених дечијих писаца, а данас би прославио 100. рођендан
Душко Радовић, рођен је на данашњи дан 1922. године у Нишу. Био је главни и одговорни уредник "Пионирских новина", уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа "Полетарац", новинар "Борбе", а 1975. године, постао је уредник Студија Б.
Прочитајте још: Данас би прославио 100. рођендан: На данашњи дан рођен је славни писац ДУШКО РАДОВИЋ
Прва емисија на Студију Б, била је је "Београде добро јутро", која је почека да се емитује одмах након његовог доласка на уредничко место. Писао је свенарио и текст за дечију телевизијску емисију "На слово на слово".
Његове песме попут:" Мрак", "Плави зец", "Страшан лав", "Шта је на крају", "Песма о млеку", "Татин музичар", "Здравица" и дан данас изводе хор "Колибри", а и једно београдско позориште за децу носи назив по њему.
Често је у својим емисијама и књигама знао да говори о васпитању деце, а ово су неке од његових мудрих мисли:
- Ако решите све проблеме своје деце, она неће имати других проблема сем вас.
- Има велике сиротиње међу нашом децом којој, сем пара, родитељи ништа друго нису могли дати.
- Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас.
- Волимо децу и кад су крива, јер ће их живот кажњавати и кад нису.
- Само деца која не слушају могу постати боља од својих родитеља.
- Не васпитавајте децу ако не умете. Боље је бити неваспитан него лоше васпитан.
- Једно упозорење родитељима: Ако будете тукли своју децу, она ће тући ваше унуке
"За мене су права деца она која још не иду у школу, која тек почињу да уче, мисле и говоре. Е, једино су она у ствари још она здрава, аутентична, оригинална и једино још она имају сачувану ту оригиналност и у мишљењу и у изразу. Она немају појма ни о чему! Када пишем за децу и ја бих волео да сам толико чедан и ослобођен свих калупа и да проговорим из ове своје памети толико чедно и чисто… Не постоји ништа драже од мишљења мале деце и начина на који га она формулишу: он је увек непогрешив. Када је био мали, мој син ми је рекао: толико сам гладан као да сам жедан. То не могу ја да измислим!".
"Деца су стварно непогрешива у својим формулацијама. То ми је неки идеал! Кад бих ја умео… Колико је човек само у стању да занемари дивних, малих ствари због неких циљева које ће достићи. У име нечег великог што ће достићи или не! Када је неко мали или сасвим стар он стоји пред тим светом ослобођен свега онога што би му ускратило те ситне животне радости. И најситнији доживљај некоме може причинити велику радост, некоме ко живи у овом тренутку… и нема више… и ништа му не смета да потпуно живи у том тренутку" -говорио је Радовић.
И мале ствари постају важне
"Велика срећа и слобода дечја је у томе што она стварно немају никаквог циља. Мало дете живи данас, па се испава, па живи сутра, па се испава и није свесно никаквих циљева. Мислим да ти циљеви страшно кваре људе, упропашћују животе и не дају нам да живимо свакога дана, него смо у стању да шеснаест година живота упропастимо због неке мале предности. Старци су опет на крају живота и немају шта да постигну, па самим тим немају ни циља. Када нема великих циљева, и мале ствари постају важне".
Прочитајте још: Пет ствари за којима људи највише жале на САМРТИ: Нису у питању раскошне виле и милиони
Мала деца, велика инспирација
Ето, када узмете ону књигу "Оловка пише срцем", ви као писац морате завидети на тој ненамерној оригиналности тог неразвијеног дечјег интелекта и духа, до каквих се сјајних мисли долази незнањем и спонтаношћу. У том смислу су мала деца за мене велика инспирација у тој великој слободи према навикама, схемама, клишеима…
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
