Храна, рачуни, стамбено питање, школовање... То су ставке за које грађани широм света издвајају највише новца
Где год да раде, и колико год да зарађују, људи имају потребу да штеде. Осим ако не припадају оном малом проценту (1%) богаташа, који "троше шаком и капом", не питајући за цене.
Најтежи део процеса штедње је почетак: одакле и како почети? Оправдања за трошење без плана углавном су везана за "мањак новца", "ниску плату", "много расхода". Али, зато морате имати детаљан план.
Елизабет Ворен, професорка права с фокусом на тему банкрота, осмислила је занимљиво правило "50-30-20", које значи следеће:
Тачно 50% ваше зараде треба да иде на фиксне издатке, као што су стан, рате, рачуни, храна 30% се односи на храну коју једете напољу, затим на активности попут теретане, празника, путовања; а 20% од месечног прихода везано је за штедњу.
Дакле, сходно овом правилу, сваког месеца би требало да издвојите 20% од својих примања "са стране". Ако зарађујете 60.000 динара месечно, износ за штедњу је 12.000 динара. Ово правило је свакако лакше спровести у дело ако живите са неким и делите трошкове, али вреди покушати.
То значи да, ако рецимо ви и партнер/ка за месец дана зарадите укупно 120.000 динара, месечно можете да уштедите 24.000 динара. Остаје вам 96.000 динара за остале трошкове: стан, рачуне, храну, забавне активности. Овде су свакако у предности они који не плаћају закуп стана.
Ако сте подстанар, крените са 10% од износа плате - намењених циљевима штедње. У односу на то, брачни пар који месечно заради 120.000 динара, "са стране" оставља 12.000 динара или око 100 евра.
Према подацима из друге половине јануара 2021, просечна нето зарада у Србији, у новембру прошле године, износила је 60.926 динара. Медијална нето зарада за исти месец 2020. је била 46.861 динар, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до тог износа.
Како је у Европи?
Према подацима Еуростата, месечна просечна нето примања грађанина ЕУ износе 1.473 евра. Ако се на тај износ примени поменути метод, то значи да 736 евра иде на прву категорију, 441 евро на другу, а 294 је остављено за штедњу.
Ако би просечни Европљанин следио правило "50-30-20", месечно би уштедео скоро 300 евра, а годишње - око 3.500 евра. Наравно, није довољно увести само ово правило, већ и водити рачуна о стилу живота.
Дакле, пратите цене и акције, водите рачуна о томе када је јефтинија струја (читај: ноћу), не купујте ствари које вам нису неопходне, смањите куповину "хране и пића за понети".
