Кашњења су постала део свакодневнице - са закашњењем долазимо на предавања, пропуштамо јутарње пословне састанке, чекамо пријатеље да се појаве на тој поподневној кафи. Да не бисмо стално каснили и тако нервирали друге, а себи "набацивали" тензију, треба да утврдимо зашто каснимо и одредимо приоритете које ћемо урадити током дана, кажу стручњаци.
Кашњење многе доводе до лудила - јер ми смо ту у договореном времену, а особе једноставно нема. Чекамо је, мрзнемо се или топимо на врућини, а она... Наравно да због свега овог нам иде пара на уши.
Занимљиво је да нема великих истраживања о кашњењу. Статистика из 2006. године каже да 15 до 20 одсто Американаца "упорно касни", наводи Еј-Би-Си-Њуз. А истраживање из 2017. показало је да скоро 30 одсто људи у САД, сваког дана касни на посао.
Искуство нам каже да особе које касне не управљају добро својим временом. Неких 15 минута може да се толерише, све преко тога ипак прелази границу нормалног понашања. Доследно кашњење доводи до пропуштених састанака, путовања, али такође може да оптерети међуљудске односе, пише Гардијан. Многи упорна кашњења тумаче као непоштовање: "То је заиста лоша страна кашњења, чак и ако није било намерно. Ако други људи дуго чекају да вас виде, могу се осећати као да нису битни", каже Фусија Сироис.
Зашто неки људи хронично касне
За то постоје бројни разлози, сложни су психолози: "Многи моји пацијенти су расли у окружењу где су људи каснили и тако су развили лабав приступ времену", каже Шаде Кели, стручњак за управљање временом.
Други фактор може бити индивидуални однос према времену, јер људи имају различите "временске оријентације": "Неки су оријентисани на будућност или су склони да доносе одлуке на основу будућих планова. Ова група обично не касни. Други су више оријентисани на присутност и углавном доносе одлуке на основу онога што им је потребно у овом тренутку. Ова група има већу тенденцију ка кашњењу, јер се мање фокусирају на оно што следи. Други су пак оријентисани на прошлост и доносе одлуке на основу прошлих искустава", појашњава стручњак.
Пренатрпан распоред
Када покушавамо да "жонглирамо" са превише ствари одједном, одређени задаци се одлажу: "Ако радимо пуно задатака и најбоље припремљени планови могу пропасти зато што немамо довољно ресурса да их успешно спроведемо", појашњава др Емили Валду.
Такође, неки људи не желе да ураде задатак - једноставно не желе да буду негде или да обаве што би требало, причају психијатри из искуства.
Кашњење није исто што и одлагање
Аверзија према некој ситуацији или обавези доводи до одлагања. Неорганизованост и одуговлачење, сигурно воде ка кашњењу. Али стручњаци кажу да су основни узроци ова два проблема заправо прилично различити.
"Управљање временом има мало везе са одлагањем, јер одлагање је повезано са управљањем расположењем. Ако одуговлачите са неким пројектом или одласком на састанак, важно је идентификовати која осећања се јављају. То може бити стратегија избегавања", истиче Сироис.
Како научити да не каснимо
Неким људима је једноставно тешко да дођу на време, често помислимо. Стручњаци одмахују главом и кажу да је то заправо навика која може да се превазиђе.
"Шта вам је све на уму? Које ствари вас преплављују? Размислите о овоме. Одредите приоритете. Када прођемо кроз оно што је важно и хитно, листа почиње да се смањује. Одатле је лакше идентификовати шта треба да се догоди у следећем дану, недељи или месецу и колико времена ће сваки задатак трајати", каже Сироис.
Неопходно је да уочимо зашто каснимо. "Људски је борити се са негативним осећањима у вези са нечим што вас тера да закасните. Уместо да се осећате као да сте најгора особа на свету због тога, суочите се са својим емоцијама и покушајте да им не дозволите да вас прогутају", саветује Сироис.
(РТ)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
