Kašnjenja su postala deo svakodnevnice - sa zakašnjenjem dolazimo na predavanja, propuštamo jutarnje poslovne sastanke, čekamo prijatelje da se pojave na toj popodnevnoj kafi. Da ne bismo stalno kasnili i tako nervirali druge, a sebi "nabacivali" tenziju, treba da utvrdimo zašto kasnimo i odredimo prioritete koje ćemo uraditi tokom dana, kažu stručnjaci.
Kašnjenje mnoge dovode do ludila - jer mi smo tu u dogovorenom vremenu, a osobe jednostavno nema. Čekamo je, mrznemo se ili topimo na vrućini, a ona... Naravno da zbog svega ovog nam ide para na uši.
Zanimljivo je da nema velikih istraživanja o kašnjenju. Statistika iz 2006. godine kaže da 15 do 20 odsto Amerikanaca "uporno kasni", navodi Ej-Bi-Si-NJuz. A istraživanje iz 2017. pokazalo je da skoro 30 odsto ljudi u SAD, svakog dana kasni na posao.
Iskustvo nam kaže da osobe koje kasne ne upravljaju dobro svojim vremenom. Nekih 15 minuta može da se toleriše, sve preko toga ipak prelazi granicu normalnog ponašanja. Dosledno kašnjenje dovodi do propuštenih sastanaka, putovanja, ali takođe može da optereti međuljudske odnose, piše Gardijan. Mnogi uporna kašnjenja tumače kao nepoštovanje: "To je zaista loša strana kašnjenja, čak i ako nije bilo namerno. Ako drugi ljudi dugo čekaju da vas vide, mogu se osećati kao da nisu bitni", kaže Fusija Sirois.
Zašto neki ljudi hronično kasne
Za to postoje brojni razlozi, složni su psiholozi: "Mnogi moji pacijenti su rasli u okruženju gde su ljudi kasnili i tako su razvili labav pristup vremenu", kaže Šade Keli, stručnjak za upravljanje vremenom.
Drugi faktor može biti individualni odnos prema vremenu, jer ljudi imaju različite "vremenske orijentacije": "Neki su orijentisani na budućnost ili su skloni da donose odluke na osnovu budućih planova. Ova grupa obično ne kasni. Drugi su više orijentisani na prisutnost i uglavnom donose odluke na osnovu onoga što im je potrebno u ovom trenutku. Ova grupa ima veću tendenciju ka kašnjenju, jer se manje fokusiraju na ono što sledi. Drugi su pak orijentisani na prošlost i donose odluke na osnovu prošlih iskustava", pojašnjava stručnjak.
Prenatrpan raspored
Kada pokušavamo da "žongliramo" sa previše stvari odjednom, određeni zadaci se odlažu: "Ako radimo puno zadataka i najbolje pripremljeni planovi mogu propasti zato što nemamo dovoljno resursa da ih uspešno sprovedemo", pojašnjava dr Emili Valdu.
Takođe, neki ljudi ne žele da urade zadatak - jednostavno ne žele da budu negde ili da obave što bi trebalo, pričaju psihijatri iz iskustva.
Kašnjenje nije isto što i odlaganje
Averzija prema nekoj situaciji ili obavezi dovodi do odlaganja. Neorganizovanost i odugovlačenje, sigurno vode ka kašnjenju. Ali stručnjaci kažu da su osnovni uzroci ova dva problema zapravo prilično različiti.
"Upravljanje vremenom ima malo veze sa odlaganjem, jer odlaganje je povezano sa upravljanjem raspoloženjem. Ako odugovlačite sa nekim projektom ili odlaskom na sastanak, važno je identifikovati koja osećanja se javljaju. To može biti strategija izbegavanja", ističe Sirois.
Kako naučiti da ne kasnimo
Nekim ljudima je jednostavno teško da dođu na vreme, često pomislimo. Stručnjaci odmahuju glavom i kažu da je to zapravo navika koja može da se prevaziđe.
"Šta vam je sve na umu? Koje stvari vas preplavljuju? Razmislite o ovome. Odredite prioritete. Kada prođemo kroz ono što je važno i hitno, lista počinje da se smanjuje. Odatle je lakše identifikovati šta treba da se dogodi u sledećem danu, nedelji ili mesecu i koliko vremena će svaki zadatak trajati", kaže Sirois.
Neophodno je da uočimo zašto kasnimo. "LJudski je boriti se sa negativnim osećanjima u vezi sa nečim što vas tera da zakasnite. Umesto da se osećate kao da ste najgora osoba na svetu zbog toga, suočite se sa svojim emocijama i pokušajte da im ne dozvolite da vas progutaju", savetuje Sirois.
(RT)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
