Од Косовског боја до изручења Слободана Милошевића Хагу
Видовдан заузима посебно место у српској историји. На овај дан током година одиграли су се важни и догађаји које не би требало да заборавимо. Издвојили смо десет најбитнијих, почев од Косовској боја 1389. до изручења Слободана Милошевића Хагу 2001. године.
Прочитајте још: Ова девојка ЈЕДИНА у свету РУЧНО слика ФИЛМСКЕ плакате за биоскоп (ФОТО)
1. Косовски бој (1389)
Бој на Косову вођен је у близини Приштине, између српских и османских снага. Српске снаге је предводио кнез Лазар Хребељановић, док је на челу турске војске био султан Мурат са синовима Јакубом и Бајазитом. У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а Милош Обилић је успео да убије султана Мурата.
Његов син Бајазит потом креће у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је по његовом наређењу погубљен, после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила Србију. Први историјски извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о нерешеном исходу и српском поразу.
2. Тајна конвенција између Србије и Аустроуграске (1881)
Тајна конвенција је документ који су потписале Кнежевина Србија и Аустроугарска монархија. Одредбама овог уговора одређено је да Србија неће моћи да закључује било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске, као и то да ће морати да одржава пријатељску политику према Монархији.
Прочитајте још: Младићу нису дали да уђе у кафић због ФРИЗУРЕ: Погледајте како ИЗГЛЕДА (ВИДЕО)
Непосредно пре закључен је Трговински уговор, којим је Србија могла своју робу да извози само у Аустроугарску, чиме је своју привреду потчинила вољи Монархије. Потписивање ова два документа је договорено пред Берлински конгрес - српски дипломата Јован Ристић је обећао потписивање ова два уговора, изградњу српске железнице за Монархију, као и одрицање од Новопазарског санџака у замену за заступање српских интереса на заседању Берлинског конгреса.
Прочитајте још: Код Милене је дошао поп, чуло се ВРИШТАЊЕ И ДЕМОНСКИ СМЕХ: Нишлија испричао како му је ћерку запосео ЂАВО (ВИДЕО)
Тајну конвенцију су потписали тадашњи српски министар спољних послова Милутин Гарашанин и министар финансија Чедомиљ Мијатовић, тиме Србију ставивши у зависан положај према Монархији, у замену за међународно признату независност. Године 1882, као „награда“ за потписивање Тајне конвенције, Милан Обреновић је крунисан за краља, а Монархија је обезбедила да све силе прихвате Србију као краљевину.
3. Почетак Другог балканског рата (1913)
Други балкански рат водио се између Бугарске и Србије, Црне Горе, Грчке и Турске. Исход рата је учинио Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао повод за Први светски рат. Рат на дотадашње савезнике, започео је нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата. Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци Брегалници.
4. Атентат Гаврила Принципа на Франца Фердинанда (1914)
Гаврило Принцип издвојио се из групе од шесторице атентатора, чланова организације Млада Босна, и пуцао на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Политички мотив убиства је жеља за одвајањем аустроугарске провинције Босне и Херцеговине и њено уједињење у Велику Србију или Југославију. Иза организације убиства стајали су официри српске војске. Атентат је био директан повод за Први светски рат.
Прочитајте још: На корак до откривања НАЈВЕЋЕ МИСТЕРИЈЕ човечанства: Отворен ХАНГАР 1, а са њим истина о ВАНЗЕМАЉЦИМА
5. Версајски споразум и крај Првог светског рата (1919)
Версајски споразум је назив за мировни уговор закључен у Версају између Антанте и Немачке. После Првог светског рата, одржана је Париска конференција мира (од 18. јануара 1919. до 28. јуна 1919. у Паризу), а мировни уговори закључени су са сваком побеђеном државом посебно. Како су главне седнице конференције одржаване у палатама Версаја, усталио се назив: Версајски споразум. Главну реч на тој конференцији имали су државници великих сила Антанте, а заступано је 27 држава из Антантине коалиције.
Немачка је у складу са овим уговором морала да призна да је искључиви кривац за Први светски рат, да пристане да се Алзас и Лорен врате Француској, да се у северном Шлезвигу спроведе плебисцит, да се неки погранични градови врате Белгији, да се у подручју Сара успостави 15-годишња управа Лиге народа и након тога проведе плебисцит о њеној коначној припадности Немачкој или Француској. Надаље, Немачка је морала признати припајање пољских подручја новоствореној држави Пољској и да јој се призна излаз на Балтичко море.
Прочитајте још: Руски научник тврди да ванземаљци постоје, а он зна где и како нас контролишу
6. Видовдански Устав Краљевине СХС (1921)
Видовдански устав је први устав Краљевине СХС. Име је добио по датуму доношења, а важио је до 6. јануара 1929. године. Краљевина СХС је њиме одређена као уставна, парламентарна и наследна монархија, чији је језик српско-хрватско-словеначки. Законодавну власт делили су краљ и Народна скупштина. Краљ је имао широк круг овлашћења, док је Народна скупштина била једнодомно представничко тело. Бирачко право било је било ограничено релативно високим старосним цензусом, а нису га имале ни жене. У случају промене устава скупштина се распуштала и бирала нова.
7. Резолуција Информбироа (1948)
Информбиро је настао као противтежа западном, демократском свету, који је изашао из рата као победник. На другој страни, социјалистички блок тражио је начине како да поново обједини комунистички свет после распада Коминтерне. Информбиро је прошао кроз три етапе. У првој (1947-1948.) започето је причвршћивање земаља радничког покрета, а у другој фази (1947-1953.) Информбио био је једино окренут против КПЈ, која је одбила да се повинује његовом диктату. Трећи период (1953-1956.) се назива још и процес „дестаљинизације“, односно етапа пораза самог Информбироа.
Прочитајте још: Ово је ДОКАЗ ДА ВАНЗЕМАЉЦИ ПОСТОЈЕ?! Прве речи Армстронга са Месеца НИСУ БИЛЕ ОНЕ КОЈЕ СВИ ЗНАМО (ВИДЕО)
Сматра се да је Информбиро однео животе преко 100.000 људи. Најмрачнија поглавља Информбироа били су монтирани судски процеси. Одмах по објављивању резлуције Информбироа и одговора КПЈ почела су масовна хапшења у Југославији, мучења на Голом отоку и убиства присталица резолуције, али и у земљама источног лагера над истакнутим припадницима комунистичких партија под фирмом да подржавају противљење југословенског ЦК да се повинује Информбироу.
8. Говор Слободана Милошевића на Газиместану (1989)
Говор на Газиместану Слободана Милошевића је одржан приликом прославе 600 година Косовске битке. Прославу је обележило и око два милиона људи, од којих је део дошао из САД, Канаде, Аустралије и многих земаља Европе. Чувени говор Слободана Милошевића почео је овако: „На овом месту у срцу Србије, на Косову Пољу, пре шест векова, пре пуних 600-на година догодила се једна од највећих битака онога доба. Као и све велике догађаје и тај прате многа питања и тајне, он је предмет непрекидног научног истраживања и обичне народне радозналости.
Прочитајте још: Нова МЕТОДА тајних служби: Прислушкују вас преко СИЈАЛИЦА, ево и на који НАЧИН
Стицајем друштвених околности овај велики шестстогодишњи јубилеј Косовске битке догодио се у години у којој је Србија, после много година, после много деценија, повратила свој државни, национални и духовни интегритет. Није нам, према томе данас, тешко да одговоримо на оно старо питање са чим ћемо пред Милоша. Игром историје и живота изгледа као да је Србија баш ове 1989. године повратила своју државу и своје достојанство да би тако прославила историјски догађај из далеке прошлости који је имао велики историјски и симболички значај за њену будућност.”
9. Срби престали да буду конститутиван народ Хрватске (1990)
У одлуци Трећег заседања ЗАВНОХ-а у Топуском 1944. године спомиње се српски народ у Хрватској који је са хрватским народом „извојевао слободу и самодређење народа Хрватске“. У Уставу Народне Републике Хрватске из 1947, у члану 11, стоји да су Срби у НРХ равноправни с Хрватима. И у члану 2. спомиње се братско јединство са српским народом у ослободилачкој борби. Слична формулација понавља се и у Уставу Социјалистичке Републике Хрватске из 1963. године. У амандманима на Устав из (1971-1972) у њега први пут улази формулација да је СРХ „национална држава хрватског народа, држава српског народа у Хрватској и држава народности које у њој живе“. Пошто је Хрватска била у саставу Југославије, тако су и Срби у Хрватској били у категорији народа као један од конститутивних југословенских народа. Тај статус укинут је доношењем хрватског устава из 1990. године.
10. Изручење Слободана Милошевића Хагу (2001)
Лидер СПС и председник СРЈ Слободан Милошевић на основу уредбе Владе Републике Србије, коју је потписао Зоран Ђинђић, изручен Хашком трибуналу због сумње да је починио ратне злочине против човечности и геноцид у рату вођеном на територији бивше Југославије, као и против Албанаца са Косова и Метохије. Изручење Милошевића Хагу је изазвало политичке сукобе и напетости у Србији. Слободан Милошевић ухапшен је 1. априла 2001. године због сумње за злоупотребу службеног положаја. Хапшење је започето 30. марта, а окончано након два дана, после седмочасовних преговора о предаји. Хапшењу су претходиле даноноћне страже присталица и симпатизера СПС-а и ЈУЛ-а испред куће у којој је Милошевић боравио. Влада Србије на челу са убијеним премијером Зораном Ђинђићем, донела је 28. јуна уредбу о изручењу Слободана Милошевића Трибуналу у Хагу. Слободан Милошевић тог 28. јуна укрцан у хеликоптер и транспортован у Хаг, у којем ће 11. марта 2006. године преминути. Остаће упамћено да је Милошевић полицајцима који су му стављали лисице на руке рекао: Знате ли да је данас Видовдан?
Прочитајте још: На корак до откривања НАЈВЕЋЕ МИСТЕРИЈЕ човечанства: Отворен ХАНГАР 1, а са њим истина о ВАНЗЕМАЉЦИМА
