Верници сутра славе Видовдан
Народ Видовдан доводи у везу, с једне стране са кнезом Лазаром и Косовским бојем, а с друге, у архаичнијој варијанти, са светим Видом.
Видовдан се тек од краја 19. века обележава у знак сећања на Кнеза Лазара и јунаке који су погинули у Косовском боју на Видовдан 1389. године. Споменик на Газиместану подигнут је 1953. године.
Назив је, према једној верзији, потекао од Светог Вида, мученика са Сицилије који је још као дечак стекао исцелитељску моћ, а по другој и вероватнијој од бога Световида који се сматра и врховним божанством старе српске вере. У неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у колективној свести овај датум урезан као сећање на Косовски бој.
Међутим, поред битке на Газиместану, на овај датум одиграо се низ значајних догађаја у српској историји.
Постоје и различити народни обичаји који се везују за овај датум. Један од њих је да девојке уочи Видовдана под јастук ставе видову траву, парче хлеба и мало соли, како би убрзо откриле будућег младожењу.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ