Видовдан је празник који има велики значај у српској историји
Сматра се да је 1892. године Српска православна црква Видовдан први пут унела као празник у своје календаре, а обележава се у знак сећања на Кнеза Лазара и јунаке који су погинули у Косовском боју на Видовдан 1389. године. Споменик на Газиместану подигнут је 1953. године.
Назив је, према једној верзији, потекао од Светог Вида, мученика са Сицилије који је још као дечак стекао исцелитељску моћ, а по другој и вероватнијој од бога Световида који се сматра и врховним божанством старе српске вере. У неким крајевима Србије и данас постоје веровања и обичаји који се везују за Светог Вида, али је ипак у колективној свести овај датум урезан као сећање на Косовски бој.
Видовдан је празник који је настао у част старог словенског бога Световида, у ког су наши преци веровали пре примања хришћанства. У народним предањима, Световид лечи од очних болести и омогућава слепима да прогледају, па се Видовдан сматра и празником који “отвара очи”.
Обичаји на Видовдан
Постоје и различити народни обичаји који се везују за овај датум. Један од њих је да девојке уочи Видовдана под јастук ставе видову траву, парче хлеба и мало соли, како би убрзо откриле будућег младожењу.
На овај дан се не игра и не пева у знак поштовања према мртвима.
На Видовдан се избегава сваки рад. Са друге стране, “ваља се” да се једе зрело воће.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
