Овако је Јован Дучић промишљао о женама.
Јован Дучић (1872-1943) био је српски писац, песник и дипломата. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма и најзначајнији лиричар.
У својој књизи "Благо цара Радована" Јован Дучић једноставним и препознатљивим стилом преплиће појединости из живота светских великана и ванвременска размишљања о љубави, мржњи, срећи и животу.
Велики песник је ценио жене, али је више пута имао размиљања која се не би допала многим дамама.
Цело једно поглавље је посветио женама.
Дучићеви цитати о женама
Ставови који се неким дамама неће свидети
"Има и код најзаљубљеније жене једно место у души које хоће да се свети оном којег воли. Једна мрачна клица неверства и злоће, коју ни самој себи не би умела ни смела да призна."
"Жена има двије своје мисије на Земљи, да буде мајка и да буде супруга. Она је од природе створена да буде мајка, а само је људским законима натјерана да буде супруга."
"Жена опрашта, али не заборавља; мушкарац заборави и када не опрости."
"Жена искрено верује да је мушкарац воли само онда кад због ње пати и кад у њу стално сумња."
Прочитајте још: Да ли знате шта се крије иза стихова песме "Бацила је све низ ријеку"? Песму нећете моћи да слушате без суза у очима! (ВИДЕО)
“Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите. Жена је толико гипка и прилагодљива, да, после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву он жену воли. И већ од тог момента она престаје да буде онаквa каква јесте, и каква ће и даље за себе остати; а даје себи све оне одлике по којима мисли да ће се највише допасти. Тако се она направи друкчијом него што је у ствари, да убрзо наличи већма на наш модел, него на своју природу. Она се толико брзо обрне у самој себи, да просечан човек не може ни да је прати у том невероватном њеном обрту. Она тим само постаје загонетнија за гломазни дух човеков, који не уме да је посматра у том њеном намештању како би од оне каква јесте, постала наједном онаква каква није. Жена је и иначе увек једно биће за себе и за цео свет, а друго за човека којег воли.”
"Код жене је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим често из најбоље намере."
"Ретко која жена хоће да освоји духом ,још мање душом, а најмање добротом."
