Петровски односно Апостолски пост почиње у понедељак 1. јула и трајаће до 11. јула, односно до Петровдана, празника посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу.
Петровски пост почиње првог понедељка након Духовске недеље. Почетак Петровског поста је покретан, јер зависи од Васкрса, а крај је непокретан и увек пада 12. јула на горе поменути празник. Тако Апостолски пост најкраће може да траје једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.
Сличан је Божићном посту, мада нешто блажи.
У току овог поста понедељак, среда и петак се посте на води; уторак и четвртак на уљу; а субота и недеља на риби.
Као и за време трајања сваког поста не једу се месо, бели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, среде и петка који се посте “на води”. Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља.
На дан рођења Светог Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље. Ове године Петровдан пада на петак.
Сврха поста, како кажу правила вере, не може да се постигне само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела.
Правила овог поста налажу да се понедељком, средом и петком пости искључиво на води, уторком и четврток се може јести уље и пити вино, док се риба може јести само суботом и недељом када је такође дозвољена конзумација уља и вина.
Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, тада је дозвољен пост на риби, а ако падне у среду и петак дозвољен је пост на уљу. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, дозвољени су уље, вино и риба.
Овај пост установљен је на основу успомене на апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља, постили.
Празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу сматра се календарском границом у години јер после њега наступају промене у природи, приближава се јесен.
У народу је заступљен обичај паљења лила, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе, а симболишу времена прогона хришћана, које су везивани за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
