Petrovski odnosno Apostolski post počinje u ponedeljak 1. jula i trajaće do 11. jula, odnosno do Petrovdana, praznika posvećenom Svetim apostolima Petru i Pavlu.
Petrovski post počinje prvog ponedeljka nakon Duhovske nedelje. Početak Petrovskog posta je pokretan, jer zavisi od Vaskrsa, a kraj je nepokretan i uvek pada 12. jula na gore pomenuti praznik. Tako Apostolski post najkraće može da traje jednu sedmicu i jedan dan, a najduže šest sedmica.
Sličan je Božićnom postu, mada nešto blaži.
U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i četvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi.
Kao i za vreme trajanja svakog posta ne jedu se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i ulje se jedu svaki dan osim, naravno, srede i petka koji se poste “na vodi”. Dan uoči Petrovdana se takođe strogo posti, osim ako padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja.
Na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak. Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo već jedemo ribu, vino i ulje. Ove godine Petrovdan pada na petak.
Svrha posta, kako kažu pravila vere, ne može da se postigne samo uzdržavanjem od mrsne hrane, već i uzdržavanjem od loših misli, reči i dela.
Pravila ovog posta nalažu da se ponedeljkom, sredom i petkom posti isključivo na vodi, utorkom i četvrtok se može jesti ulje i piti vino, dok se riba može jesti samo subotom i nedeljom kada je takođe dozvoljena konzumacija ulja i vina.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, tada je dozvoljen post na ribi, a ako padne u sredu i petak dozvoljen je post na ulju. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, dozvoljeni su ulje, vino i riba.
Ovaj post ustanovljen je na osnovu uspomene na apostole koji su posle Silaska Svetoga Duha, a pre odlaska na propoved Sv. Jevanđelja, postili.
Praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu smatra se kalendarskom granicom u godini jer posle njega nastupaju promene u prirodi, približava se jesen.
U narodu je zastupljen običaj paljenja lila, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze, a simbolišu vremena progona hrišćana, koje su vezivani za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. NJihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.
(Blic)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
