Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР

Данас је велики ЦРКВЕНИ ПРАЗНИК посвећен мученицима који су за хришћанску веру пострадали на УЛИЦАМА БЕОГРАДА

Српска православна црква данас обележава велики празник посвећен светом ђакону Авакуму и игуману Пајсији Преподобном.

1640813848_49774166_2162858320444315_3461428050674057216_n.jpg
Фото: СПЦ
Oglas

Верници Српске православне цркве данас обележавају велики празник посвећен светом ђакону Авакуму и игуману Пајсији Преподобном. Пајсије беше игуман манастира Трнаве код Чачка, а Авакум његов сабрат и ђакон. Обојица као хришћани набијени од Турака на колац, у Београду на Калемегдану 17. децембра 1814. године.

Прочитајте још: Да ли је и вама ово превише ДЕТИЊАСТО: Папараци усликали Џенифер Лопез, а један детаљ око њеног врата НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО (ФОТО)

Житје светог Авакума

Од свих затвореника које су Турци похватали у Хаџи-Продановој буни, највише их је занимао млади и неустрашиви ђакон Авакум. Задивљени његовом лепотом и младошћу, Турци су пошто пото, разним молбама и претњама, хтели да га потурче и оставе у животу. На сва обећања и наваљивања Турака, презревши свој земаљски живот и сва блага која му нуђаху, одговарао је молитвом Христу, Који га је невидљиво крепио и као свом војнику давао му снагу.

Прочитајте још: Након што су јој родитељи пронађени мртви у дому, огласила се популарна глумице: "Желим приватност да тугујем"

Када све понуде осташе безуспешне, Турци изведоше ђакона Авакума из Куле Небојше, давши му да понесе колац на који ће бити набијен. Ђакон је носио колац храбро и весело, по предању је целим путем, од Небојше до места погубљења, из гласа певао: "Нема вјере боље од хришћанске! Срб је Христов, радује се смрти; Страшни Божји суд и Турке чека, па ви чин'те што је вама драго!Скоро ћете и ви долијати, Бог је сведок и његова правда."

 "Нема вјере боље од хришћанске! Срб је Христов, радује се смрти; Страшни Божји суд и Турке чека, па ви чин'те што је вама драго!Скоро ћете и ви долијати, Бог је сведок и његова правда."

За ђаконом Авакумом је ишла и његова болом утучена мајка Божана, плачући и изговарајући полугласно молбе да се потурчи. Две три сузе скотрљаше се низ анђеоско лице овог младог војни-ка Христовог и дивног српског младића, не ради бојазни од смрти, већ то беху сузе сажаљења, које су истовремено биле и одговор ојађеној мајци. По народном песнику, син јој је одговорио: "Мајко моја, на млијеку ти хвала, ал'не хвала на науци такој, брзо ћеш се обрадоват' сину, док пред Божије изађемо лице. Смрт избавља од свакијех биједа, цвијет прољетни тек за зимом иде".

Прочитајте још: Идеалан напитак током ПРАЗНИКА: ЧАЈ који побољшава ВАРЕЊЕ по рецепту наших бака

По легенди, када су видели да ни мајчине речи и клетве не помажу, Турци сами приђоше Авакуму и, већ намештајући колац на коме ће га погубити, понудише му поново да се потурчи. Предање казује да их је Авакум питао: "умиру ли Турци некад?" Када су му потврдно одговорили, он је додао: "Благо томе ко раније умре, омање је муке и гријеха!" Чувши ово, заповедник Београда Сулејман-паша је џелату наредио да Авакума брзо убије, како се на коцу не би дуго мучио.

Колац на који је тога дана набијен млади мученик Ђакон Авакум, усправљен је на истом месту где је десет година раније погубљен боговађски архимандрит Хаџи Рувим. Ту је шездесетогодишњи архимандрит, 29. јануара 1804. године старачким дрхтавим гласом сам себи читао молитву "На исход душе", и по свршетку исте изговорио последње речи: "Готов сам, чин'те Турци своје"!

Десет година касније, на истом месту, Ђакон Авакум је поновио готово исте речи: "Чин'те Турци што је вама драго", па је тако Калемегдан заиста постао место добрих мегдана, на коме су ови преподобномученици показали своје неустрашиво јунаштво, извојевали неувениву победу и задобили венац славе од Господа свога, да се вечно радују у царству Његовом, молећи се за све оне који верно поштују свети спомен њихов.

БОНУС ВИДЕО:

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas