У људској природи је да се бојимо смрти и тешко нам је да говоримо о њој или да јој присуствујемо.
Међутим, можда управо људи на самрти разумеју смрт много боље него ми и могу да нам пруже утеху
У људској природи је да се бојимо смрти и тешко нам је да говоримо о њој или да јој присуствујемо. Међутим, можда управо људи на самрти разумеју смрт много боље него ми и могу да нам пруже утеху.
Патриша Пирсон, новинарка и ауторка књиге “Отварање врата раја: Истраживање прича живота, смрти и шта долази након ње” описује резултате својих истраживања на тему “преласка на другу страну “.
– Пошто сам у року од девет недеља изгубила и сестру и оца, посветила сам се истраживању онога што се догађа након смрти. Интервјуисала сам на десетине људи које професија везује за неизлечиве пацијенте, као оне који су доживели посебна искуства са самртницима па и са онима који су се “вратили из мртвих”, односно, доживели клиничку смрт.
Схватила сам да људи спознају када им куцне последњи час. У периоду од 72 сата пред смрт, они почињу да говоре у метафорама о путовању. Терминологија је различита па тако једни траже своје ципеле, други авионске карте, а трећи понављају како “желе да иду кући”, а заправо су већ код куће.
У тренуцима док је лежала на самрти, моја сестра, оболела од рака дојке, понављала је упорно “ја не знам како да одем“, а чак је спомињала и неке “несрећне стјуардесе.”
Научници 10 година пратли пацијенте
Специјалисти Америчког центра за палијативну негу у Бафалу објавили су невероватно откриће. Десет година су пратили снове пацијената на самрти и открили да мало пре него што ће умрети имају специфичну врсту снова.
Лекар Кристофер Кер је објавио резултате студије која је спроведена над 13 хиљада људи са различитим историјама болести и која је показала да је скоро 88 одсто њих уочи смрти имало веома живописне снове.
У 72 одсто случајева људи су у сну комуницирали са преминулом родбином и пријатељима, а истовремено су их обузимала "топла" осећања. Чак 59 одсто је сањало да путује, спаковало је кофере или купило карте за "последње путовање".
Мањи број учесника студије - 29 одсто, рекло је да је у сну видело своје вољене и пријатеље, али искључиво живе. Сличан број - 28 одсто, пред смрт је имало снове саздане од различитих сећања из прошлости, догађаје и људе који су им остали у лепом сећању.
Шта сањају деца
Изузетак су била тешко оболела деца, на самрти. Они су најчешће сањали преминуле кућне љубимце, али и неке одрасле особе за које нису могли да се сете ко су.
Како је др Кер приметио, овакви снови су почињали обично 10-12 недеља пред смрт. У року од три недеље њихова учесталост се повећавала, снови су постајали живописнији и слике светлије.
Стручњаци немају научно објашњење за овај феномен. Сасвим је могуће да уочи смрти у људском мозгу почињу да се јављају неке промене које доводе до појаве оваквих снова
. Оно што су испитаници потврдили, јесте да су на њих овакви снови деловали изузетно умирујуће и у великој мери су им ублажили страх од скоре смрти.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
