U ljudskoj prirodi je da se bojimo smrti i teško nam je da govorimo o njoj ili da joj prisustvujemo.
Međutim, možda upravo ljudi na samrti razumeju smrt mnogo bolje nego mi i mogu da nam pruže utehu
U ljudskoj prirodi je da se bojimo smrti i teško nam je da govorimo o njoj ili da joj prisustvujemo. Međutim, možda upravo ljudi na samrti razumeju smrt mnogo bolje nego mi i mogu da nam pruže utehu.
Patriša Pirson, novinarka i autorka knjige “Otvaranje vrata raja: Istraživanje priča života, smrti i šta dolazi nakon nje” opisuje rezultate svojih istraživanja na temu “prelaska na drugu stranu “.
– Pošto sam u roku od devet nedelja izgubila i sestru i oca, posvetila sam se istraživanju onoga što se događa nakon smrti. Intervjuisala sam na desetine ljudi koje profesija vezuje za neizlečive pacijente, kao one koji su doživeli posebna iskustva sa samrtnicima pa i sa onima koji su se “vratili iz mrtvih”, odnosno, doživeli kliničku smrt.
Shvatila sam da ljudi spoznaju kada im kucne poslednji čas. U periodu od 72 sata pred smrt, oni počinju da govore u metaforama o putovanju. Terminologija je različita pa tako jedni traže svoje cipele, drugi avionske karte, a treći ponavljaju kako “žele da idu kući”, a zapravo su već kod kuće.
U trenucima dok je ležala na samrti, moja sestra, obolela od raka dojke, ponavljala je uporno “ja ne znam kako da odem“, a čak je spominjala i neke “nesrećne stjuardese.”
Naučnici 10 godina pratli pacijente
Specijalisti Američkog centra za palijativnu negu u Bafalu objavili su neverovatno otkriće. Deset godina su pratili snove pacijenata na samrti i otkrili da malo pre nego što će umreti imaju specifičnu vrstu snova.
Lekar Kristofer Ker je objavio rezultate studije koja je sprovedena nad 13 hiljada ljudi sa različitim istorijama bolesti i koja je pokazala da je skoro 88 odsto njih uoči smrti imalo veoma živopisne snove.
U 72 odsto slučajeva ljudi su u snu komunicirali sa preminulom rodbinom i prijateljima, a istovremeno su ih obuzimala "topla" osećanja. Čak 59 odsto je sanjalo da putuje, spakovalo je kofere ili kupilo karte za "poslednje putovanje".
Manji broj učesnika studije - 29 odsto, reklo je da je u snu videlo svoje voljene i prijatelje, ali isključivo žive. Sličan broj - 28 odsto, pred smrt je imalo snove sazdane od različitih sećanja iz prošlosti, događaje i ljude koji su im ostali u lepom sećanju.
Šta sanjaju deca
Izuzetak su bila teško obolela deca, na samrti. Oni su najčešće sanjali preminule kućne ljubimce, ali i neke odrasle osobe za koje nisu mogli da se sete ko su.
Kako je dr Ker primetio, ovakvi snovi su počinjali obično 10-12 nedelja pred smrt. U roku od tri nedelje njihova učestalost se povećavala, snovi su postajali živopisniji i slike svetlije.
Stručnjaci nemaju naučno objašnjenje za ovaj fenomen. Sasvim je moguće da uoči smrti u ljudskom mozgu počinju da se javljaju neke promene koje dovode do pojave ovakvih snova
. Ono što su ispitanici potvrdili, jeste da su na njih ovakvi snovi delovali izuzetno umirujuće i u velikoj meri su im ublažili strah od skore smrti.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
