Помисао да биљка може да испушта звуке када је угрожена звучи као да причамо о Харију Потеру. Међутим, једна студија показује да царство биљака није тако тихо као што смо мислили, те да поједине биљке заиста испуштају звуке уколико нису заливене.
Верује се да биљке "плачу", односно испуштају звуке када их сечемо, а научници су те звуке забележили код парадајза и дувана, као и код кукуруза и винске лозе.
Ултрасоничне вибрације су раније снимљене код одређених врста уз помоћ сензора који су директно додиривали биљку.
Међутим, нова студија по први пут доказује да биљка заиста испушта звуке, које могу чути животиње са израженим чулом слуха, попут мишева и мољаца и то чак са удаљености од пет метара.
Људи не могу да чују ове звуке, јер наше ухо не успева да ухвати тако високе фреквенције. Зато су научници спустили френквенције биљке, како би и ми могли да их чујемо.
Биљке у већини случајева испуштају звук сличан кокању кокица, а верује се да су у питању мехурићи ваздуха који пуцају у стабиљки, мање од једном у сату.
Међутим, парадајз који није заливан пет дана испуштао је овај звук чешће и јаче, готово на свака два минута.
Када је биљка парадајза била исечена, испуштала је звук попут аларма на сваких 2,5 минута.
Подсетимо, у свету Харија Потера постоје биљке мандрагоре које вриште када се ишчупају из земље, а врисак одрасле биљке може бити смртоносан.
Професор Лилах Хадани, биолог на Универзитету у Тел Авиву и један од аутора студије, који је прегледао на стотине биљака каже да су открили да је свет око нас пун звукова које испуштају биљке.
"И ти звуци садрже информација, рецимо да им недостаје воде или да су повређене", каже Хадани.
Он каже да претпоставља да те звуке могу да чују жива бића око нас.
"Попут глодара, слепих мишева, разних инсеката, а врло вероватно и друге биљке, које могу да чују високе френквенције", каже Хадани.
Према томе, требало би да иначе идилично поље цвећа је у стварности веома бучно. Једино што ми не можемо да чујемо те звуке.
Ултрасонични снимци, направљени са два микроскопа који су се налазили покрај сваке биљке која је била предмет студије, подупиру теорију да биљке могу звуцима да упозоре једна другу на опасност од суше или гладних животиња.
Када би биљке унапред знале да је мало воде, могле би да затворе поре на лишћу како би сачувале воду. А ако би чула буку друге биљке, чије је стабло уништено јер га је животиња појела, та биљка би тада могла да емитује испарљива једињења да одврати гладну животињу.
Научници су користили алгоритме вештачке интелигенције да упореде буку здравих биљака парадајза и дувана са онима које су биле посечене или лишене воде до две недеље у звучно изолованој акустичној комори.
Открили су да су биљке, које нису заливане, емитују "позиве у помоћ", пре него што су почеле да се суше, а звуке су почеле да испуштају након пет дана без воде, а звуке су емитовале све више како су дехидрирале.
Ови звуци би узгајивачима могли да помогну, те би уз помоћ сензора могле да знају која је биљка несрећна и жедна, а фармери би могли да спасу усеве.
Научници су такође открили да биљке укључујући винову лозу, пшеницу, кукуруз и кактуси стварају буку када су сечене или дехидриране.
Звукови су трајали дуже када је биљка била дехидрирана у односу на време када је посечена, а чинило се да различите биљке производе различите звукове на основу фактора као што је фреквенција буке.
Стручњаци сумњају да ови звуци могу бити од помоћи створењима као што су мољци, који полажу ларве на биљке, па ће дехидриране оне сматрати неприкладним.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
