Данас се навршава 12 година од смрти српског патријарха Павла, који је преминуо 15. новембра 2009. године на Војномедицинској академији у Београду где се неколико месеци налазио на лечењу.
Патријарх Павле је у периоду од 1990. до 2009. године био 44. врховни поглавар Српске православне цркве. Претходно је од 1957. године био епископ рашко-призренски.
Патријарх на радост верника
Ово су неке мало познате ствари из живота 44. поглавара на трону СПЦ кога су сви још за живота сматрали свецем.
Прочитајте још: Прабака Елене Караман Карић је била Перуанка, а за њу је у Далмацији направљена једна од НАЈЛЕПШИХ ВИЛА, која постоји и данас! (ФОТО)
Рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славонији. Основну школу завршио је у Кућанцима, гимназију у Тузли и Сарајеву, у Београду више разреде Шесте београдске гимназије, Богословски факултет и две године Медицинског факултета. Од 1955. две године је био на последипломским студијама у Атини. Патријарх је постао 2. децембра 1990. године и на радост верника на челу СПЦ био је 19 година.
У клупи са Мешом Селимовићем
Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао:
"Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово."
Док је као васпитач радио у Бањи Ковиљачи, из ледене воде спасао је дечака који се давио. Као последицу тог подухвата добио је, у то време, смртоносну туберкулозу. Међутим, иако му доктори нису давали више од три месеца живота, он је успео да се опорави и доживи дубоку старост.
Веровали или не, некада давно у истој клупи у гимназији у Тузли седели су Меша Селимовић и патријарх Павле.
Будилник као наследство
Потомцима свог брата, као најближим сродницима, оставио је само будилник и сат, док ће његовим ордењем, али и писаним делима, која већ данас имају непроцењиву верност која се мери милионима евра, располагати СПЦ.
Једи у себи…
Умео је да буде и строг. Уочи једног обеда, за трпезом су сви изговарали молитву. Један монах је ћутао. Патријарх га упита зашто ћути, зашто се не моли са осталима, а монах је одговорио да се моли у себи. Патријарх му је на то додао да онда треба и да једе у себи.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
