Хрватске усташке власти су, током Другог светског рата, систематски убиле више хиљада недужних цивила, највише током августа и септембра 1942. године.
У Сремској Митровици је, у ноћи између 29. и 30. августа, на простору уз старо православно гробље, трагичну смрт нашло око 150 недужних мушкараца, жена и деце из Шида, међу којима се нашао и славни сликар Сава Шумановић.
Прочитајте још: Исидора Секулић је Иви Андрићу замерила једну ствар: Да ли је била у праву?
Последња слика као сведок
Сава је ухапшен 28. августа рано ујутро. Тада је замолио да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао заувек, не знајући за шта га терете. Сви таоци су најпре брутално претучени, а потом превезени у Сремску Митровицу, где им је покретни преки усташки суд изрекао смртне казне и током ноћи су стрељани.
Савина мајка је нудила своје заточеништво у замену за његову слободу.
Уз упаљене бакље крај спремних рака, пуцано им је у потиљак или су директно легали у раку и на њих је пуцано. Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један број мученика је угушен јер су рањени и још живи затрпавани, док су се испод земље чули потмули јауци.
Да је некако предосетио своју судбину, говори и чињеница да је Сава Шумановић сликао мањим интезитетом 1941/1942. године. Савременици сведоче да је био забринут злослутним временима.
У моменту хапшења је на штафелају остала управо завршена слика „Берачице”, данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду. Претпоставља се да је замишљена као почетак новог циклуса, нажалост никад урађеног.
Мајка покушала да спаси сина
У Музеју Срема у Сремској Митровици је у сталној поставци изложен и један изузетан документ, који сведочи о Шумановићевом стрељану. Реч је о одговору на захтев Персиде Шумановић, уметникове мајке, да јој се син пусти из притвора.
Око два месеца касније, упућен јој је званични допис о синовом стрељању. Текст документа гласи: „Независна држава Хрватска, Усташка надзорна служба, Уред и Број; 62695-IIб-3-42. Загреб, дне 15. рујна 1942. Предмет; Шумановић Саво, одпуст из затвора, Жупска редарствена област, Вуковар. Персида, уд. Шумановић из Шида замолила је припоглавнику, да се њезин син Сава пусти на слободу. Увидом у очевидност Уреда I, установљено је, да је Шумановић Сава као талац, по Вишем редарственом повјереничтву осуђен на смрт и стријељан 30. VIII 1942. г. Услијед тога молби се не може удовољити, о чему наслов нека обавиести молитељицу. За Дом спремни! Управитељ Шабан, в. р. Обћинско поглаварство трговишта у Шиду, Број; 8587/42 Шид, дне 20. X 1942. Г. Шумановић Персида, Шид. Доставља Вам се предње ради знања. За Дом спремни! Биљежник (потпис) Начелник (потпис).”
Савина мајка је нудила своје заточеништво у замену за његову слободу, писала на многе адресе, али ништа није помогло.
Сведочанства о последњим данима и хапшењу уметника као и тугу мајке Персиде је забележила Марија Демшхар, словеначка интернирка, која је провела рат у њиховој кући. Понела је најтоплија сећања на породицу која ју је прихватила у суровим временима, а њен дневник и писма су преточени у књигу „Етнологија у писмима и сликама”. Марија је Сави неколико пута позирала са корпом на глави и вероватно је приказана на последњој слици „Берачице”. По њеном сведочењу, Персида Шумановић је трагично доживела убиство сина јединца и годинама је постављала на сто тањир и за њега и увече му размештала кревет, не мирећи се са губитком.
Његово време је тек долазило, охрабрен успехом београдске изложбе из 1939, приређене након готово десетогодишње изолације услед душевних криза. Нажалост, остао је заувек да лежи у једној од безимених масовних гробница, заустављен у пуној уметничкој зрелости.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
