Hrvatske ustaške vlasti su, tokom Drugog svetskog rata, sistematski ubile više hiljada nedužnih civila, najviše tokom avgusta i septembra 1942. godine.
U Sremskoj Mitrovici je, u noći između 29. i 30. avgusta, na prostoru uz staro pravoslavno groblje, tragičnu smrt našlo oko 150 nedužnih muškaraca, žena i dece iz Šida, među kojima se našao i slavni slikar Sava Šumanović.
Pročitajte još: Isidora Sekulić je Ivi Andriću zamerila jednu stvar: Da li je bila u pravu?
Poslednja slika kao svedok
Sava je uhapšen 28. avgusta rano ujutro. Tada je zamolio da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete. Svi taoci su najpre brutalno pretučeni, a potom prevezeni u Sremsku Mitrovicu, gde im je pokretni preki ustaški sud izrekao smrtne kazne i tokom noći su streljani.
Savina majka je nudila svoje zatočeništvo u zamenu za njegovu slobodu.
Uz upaljene baklje kraj spremnih raka, pucano im je u potiljak ili su direktno legali u raku i na njih je pucano. Potom su polivani krečom i zatrpavani zemljom. Jedan broj mučenika je ugušen jer su ranjeni i još živi zatrpavani, dok su se ispod zemlje čuli potmuli jauci.
Da je nekako predosetio svoju sudbinu, govori i činjenica da je Sava Šumanović slikao manjim intezitetom 1941/1942. godine. Savremenici svedoče da je bio zabrinut zloslutnim vremenima.
U momentu hapšenja je na štafelaju ostala upravo završena slika „Beračice”, danas izložena u Memorijalnoj galeriji u Šidu. Pretpostavlja se da je zamišljena kao početak novog ciklusa, nažalost nikad urađenog.
Majka pokušala da spasi sina
U Muzeju Srema u Sremskoj Mitrovici je u stalnoj postavci izložen i jedan izuzetan dokument, koji svedoči o Šumanovićevom streljanu. Reč je o odgovoru na zahtev Perside Šumanović, umetnikove majke, da joj se sin pusti iz pritvora.
Oko dva meseca kasnije, upućen joj je zvanični dopis o sinovom streljanju. Tekst dokumenta glasi: „Nezavisna država Hrvatska, Ustaška nadzorna služba, Ured i Broj; 62695-IIb-3-42. Zagreb, dne 15. rujna 1942. Predmet; Šumanović Savo, odpust iz zatvora, Župska redarstvena oblast, Vukovar. Persida, ud. Šumanović iz Šida zamolila je pripoglavniku, da se njezin sin Sava pusti na slobodu. Uvidom u očevidnost Ureda I, ustanovljeno je, da je Šumanović Sava kao talac, po Višem redarstvenom povjereničtvu osuđen na smrt i strijeljan 30. VIII 1942. g. Uslijed toga molbi se ne može udovoljiti, o čemu naslov neka obaviesti moliteljicu. Za Dom spremni! Upravitelj Šaban, v. r. Obćinsko poglavarstvo trgovišta u Šidu, Broj; 8587/42 Šid, dne 20. X 1942. G. Šumanović Persida, Šid. Dostavlja Vam se prednje radi znanja. Za Dom spremni! Bilježnik (potpis) Načelnik (potpis).”
Savina majka je nudila svoje zatočeništvo u zamenu za njegovu slobodu, pisala na mnoge adrese, ali ništa nije pomoglo.
Svedočanstva o poslednjim danima i hapšenju umetnika kao i tugu majke Perside je zabeležila Marija Demšhar, slovenačka internirka, koja je provela rat u njihovoj kući. Ponela je najtoplija sećanja na porodicu koja ju je prihvatila u surovim vremenima, a njen dnevnik i pisma su pretočeni u knjigu „Etnologija u pismima i slikama”. Marija je Savi nekoliko puta pozirala sa korpom na glavi i verovatno je prikazana na poslednjoj slici „Beračice”. Po njenom svedočenju, Persida Šumanović je tragično doživela ubistvo sina jedinca i godinama je postavljala na sto tanjir i za njega i uveče mu razmeštala krevet, ne mireći se sa gubitkom.
NJegovo vreme je tek dolazilo, ohrabren uspehom beogradske izložbe iz 1939, priređene nakon gotovo desetogodišnje izolacije usled duševnih kriza. Nažalost, ostao je zauvek da leži u jednoj od bezimenih masovnih grobnica, zaustavljen u punoj umetničkoj zrelosti.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
