Сава Шумановић, рођен 22. јануара 1896. године у Винковцима, оставио је неизбрисив траг на уметничкој сцени Југославије. Његов живот и каријера били су прожети изузетним талентом, али и дубоким личним трагедијама које су обликовале његов рад.
Рођен у Винковцима 22. јануара 1896, Сава се са родитељима као четворогодишњак доселио у Шид, где је завршио прва четири разреда школе. Први разред реалне гимназије завршио је у Земуну, све у циљу припрема за адвокатуру, јер су његови родитељи, логично, желели да Сава продужи породичну традицију. Школске распусте проводио је у Грацу да би усавршио немачки језик, који је током живота говорио течно, као матерњи, а све у циљу припреме за богату каријеру.
Међутим, породица није рачунала на то да ће се Сава у Земуну упознати са сликарством и уписати часове цртања код Исидора Јунга, што је Шумановићима „помрсило планове“ везане за Савину адвокатску каријеру. Током гимназијског школовања, младић почиње да се интересује за уметност, да би се тако неизлечиво заражен „сликарским вирусом“, касније успротивио очевој жељи да постане адвокат.
Када се по завршеној матури вратио кући и саопштио родитељима да не жели ничим другим да се бави осим сликарством, те да само у том правцу жели да настави своје школовање, у породици је избио скандал. Када би те, 1914. године једна таква кућа требала да пусти сина јединца да буде „тамо неки молер“, и због тога батали већ трасиран пут адвоката, сигурно да је вест била шокантна, а таква одлука нимало лака за прихватање. Но мајка Персида је ипак подржала вољеног сина и успела на крају да убеди и супруга.
Париз: Град Светлости и Инспирације
Године 1920, Сава одлази у Париз, где се сусреће са многим авангардним уметницима и покретима. Париз је био епицентар уметничких иновација, а Сава је брзо апсорбовао нове технике и стилове, посебно кубизам и фовизам. Учествовао је у престижним изложбама и остварио значајан успех, али се суочавао и са унутрашњим борбама, посебно са осећајем изолованости и носталгијом за домом.
Повратак у Шид: Стварање Ремек-дела
Године 1930, Сава се враћа у Шид како би се посветио својој уметности далеко од паришке вреве. Управо у Шиду настају његова најзначајнија дела, међу којима се истиче серија слика под називом "Шидска поља". Ове слике одишу спокојем и хармонијом, приказујући рурални живот и природне лепоте његове домовине. Сава је у својим делима успео да споји модернистичке технике са традиционалним мотивима, стварајући јединствен и препознатљив стил.
Трагични Крај
Нажалост, Други светски рат донео је трагичан крај Шумановићевом животу. Усташке власти ухапсиле су га 1942. године заједно са групом истакнутих Срба из Шида. Након кратког заточеништва у Сремској Митровици, Сава Шумановић је погубљен. Његова смрт представља неизмеран губитак за југословенску уметност, али његова дела и даље живе, сведочећи о његовом генију и страственој посвећености уметности.
Наслеђе
Данас, Сава Шумановић се сматра једним од најважнијих сликара 20. века на овим просторима. Његова дела красе многе музеје и приватне колекције, а његов дом у Шиду претворен је у галерију која чува успомену на овог великог уметника. Сава Шумановић оставио је за собом богато уметничко наслеђе које инспирише нове генерације уметника и љубитеља уметности.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
