Оригинални говор Ким Ил Сунга и данас се може прочитати, али је још занимљивије ко га је сачувао!
Звање Почасни грађанин Београда уведено је јула 1954. године и до данас је 30 значајних личности овенчано овом титулом. Живко Карабиберовић имао је част да 19. јуна 1984. године ову "титулу" додели Ким Им Сунгу, председнику ДНР Северне Кореје који је био деда актуелном председнику Ким Џонг Уну.
Прочитајте још: "Мајстор и умјетник свему био је неки монах, родом Србин, по имену Лазар": Сат у КРЕМЉУ направио је ХИЛАНДАРАЦ
Први почасни грађанин Београда био је совијетски маршал Фјодор Иванович Толбухин, а онда је уследила плејада славних личности попут етиопског цара Хајле Селасија, премијера Индије Џавахарлал Нехруа, председника Египта Гамала Насера, краљ Камбоџе Нородом Сиханук, председник СССР Леонид Брежњев, председник Туниса Хабиб Бургиба...
Чаушеску је постао почасни Беоргађанин 1976. године, а Ким Ил Сунг 1984. године.
Николае Чаушеску је постао почасни грађанин Београда 1976. године, а Нелсон Мендела 2006. године. Франсоа Митеран је посетио Београд децембра 1983. године и постао је почасни грађанин, а шест месеци касније је ова титула додељена Ким Ил Сунгу.
Говор је написан на четири стране.
Том приликом Ким Ил Сунг је одржао говор који се може видети у Музеју књига и путовања.
- Говор је написан на четири стране и, нажалост, могу да га прочитају само они који знају корејски - каже Виктор Лазић, оснивач Адлигата.
Ким је посадио и стабло у Парку пријатељства које и данас лепо напредује.
Ким Ил Сунг је приликом посете Београду у Парку пријатељства посадио стабло које се и данас може видети. Поред је стабло космонаута Германа Титова, другог човека у свемиру.
Ким Ил Сунгов говор у витрини крај "Марша на Дрину" Фото: А.М.
Занимљиво је, међутим, како је овај говор сачуван и стигао до Адлигата.
- Говор нам је поклонио Милоје Поповић Каваја који га је, чим је Ким Ил Сунг завршио, узео и сачувао, па данас имамо ово занимљиво сведочанство једног времена - истиче Лазић.
Говор се налази у спомен соби Милоје Поповића Каваје чији је легат смештен у Адлигату.
Прочитајте још: Иза имена мале улице у БЕОГРАДУ стоји ВЕЛИКА ЛИЧНОСТ: Ко је заправо ЧИКА ЉУБА?
Милоје Поповић Каваја је књижевник и публициста који је објавио 30 књига, али је широј публици познатији по песми "Марш на Дрину". Стихове је написао 1964. године поводом пола века од Церске битке, а поема се састоји од 14 строфа. Четири строфе се данас певају уз најпозантију српску корачницу чију је музику написао Станислав Бинички.
