Ханс Шмит ушао је у историју, али не због свог позива
Он је био први и једини католички свештеник који је икада погубљен у Сједињеним Америчким Државама. Његови поступци били су крвави, списак злочина био је дугачак, а читаву причу јавности су открили тадашњи медији жељни да покаже да су и свештена лица способна да буду чудовишта.
Прочитајте још: Војвоткиња од Албе је била међу најбогатијим женама Шпаније, а једну ствар јој никада нису опростили
Ханс Шмит је био необично дете. Рођен у Немачкој 1881. године, имао је језиву навику да проводи поподнева у локалној кланици. Друга сфера интересовања била му је вера. Дечака су очаравали римокатолички обреди и често се као мали играо свештеника. Ове две страсти из детињства би се на крају спојиле на узнемирујуц́и начин…
"Забрањена љубав”
25-годишњи Шмит заредио се у Немачкој 1904. Следец́е четири године провео је на служби у тој држави, али се након тога упутио пут далеке Америке. Тамо је прво био у парохији у Кентакију, али након сукоба са другим свештеником преместили су га у цркву Светог Бонифација на источној страни Мидтоун Менхетна.
Како се испоставило, Шмит није био једина “принова” у цркви. негде у исто време у Светог Бонифација стигла је и аустријска домаћица по имену Ана Аумулер којој је поверено да води црквену радњу. Привлачност је била моментална и пар се ускоро упустио у скандалозну аферу.
Није прошло много и Шмит је поново премештен, овога пута у цркву у Западном Харлему. Могуће је да су други свештеници сазнали за његову везу са Аном и да су тако покушали да је спрече. Али, раздаљина није била довољна да их држи раздвојеним и пар је наставио да се виђа.
Језиво убиство Ане Аумулер
Скандалозна афера кулминирала је 1913. када је Хансу била 31, а Ани 21 година. Наиме, она је тада затруднела, а након што је свом љубавнику пренела вест Шмит је постао очајан. Знао је да би његови свештенички дани били одбројани када би се открило да он, католички свештеник наводно у целибату, има дете.
И зато се одлучио на страшан злочин.
2. септембра 1913. месарским ножем пресекао је врат својој љубавници у стану на Мехнетну где су се тајно састајали. Након тога јој је одрубио главу, а затим раскомадао остатке тела. Све те делове увио је у новине, па затим у неколико јастучница са монограмом “А” које су се налазиле у стану. За сваки од ових “пакета” везао по један камен. Ханс је затим делове несрећне Ане бацио у реку Хадсон. Рачунао је да ће камење држати вреће на дну.
Три дана касније двоје деце из Њу Џерзија нашла су женски торзо. Недалеко одатле откривен је и доњи део леђа још увек увијен у јастучницу.
Злочин из ноћних мора
Обдукција делова тела открила је полицији да истражују убиство жене млађе од 30 година, високе око 160 центиметара и тешке између 50 и 60 килограма. Откривено је и да се несрећница прерано породила и то непосредно пре него што је убијена.
Након овога полиција се окренула истрази најбољег трага који су имали - јастучнице са монограмом. Захваљујући специфичном начину на који је слово “А” било исписано, успели су да дођу до произвођача постељине који их је упутио на стан Ане Аумулер која је била његова муштерија.
Станодавац је рекао полицајцима да је господин Ханс Шмит изнајмио стан за своју рођаку две недеље раније. Затим је детективе увео у стан, који је и даље изгледао као сцена из ноћне море.
Зидови и под били су попрскани мрљама крви, иако су се видели трагови чишћења. Месарски нож и секира били су скривени у полици, а полиција је ту нашла и Анина писма у којима се помиње Ханс, као и његово занимање.
Полицији је онда остало још да оду у цркву и испитају Шмита. У року од неколико минута признао убиство, откривши и да су он и Ана били у браку као и то да их је он сам кришом венчао у цркви.
Медијски циркус
Шмитово суђење почело је 7. децембра 1913. Кривица није била довођена у питање, па су Шмитови адвокати тврдили да га је обузела “крвна пожуда” и да је био превише луд да би разликовао добро од зла. 23 дана, Шмит и његови адвокати држали су се изјаве о неурачунљивости.
Овај случај је био све што су сензационалистичке њујоршке новине тога доба желеле. Жуто новинарство је било у повоју, а медији су поставили свој “циркуски шатор” око зграде суда извештавајуц́и о сваком сочном детаљу процеса.
Унутар зграде суда, Шмит је успео… макар привремено. Два члана пороте насела су на његову тврдњу о неурачунљивости и суђење је завршило распуштањем пороте јер није могла да донесе једногласну одлуку. Уследило је друго суђење. Овога пута порота није била тако наивна.
Проглашен је кривим за убиство првог степена и осуђен на смрт електричном столицом. Шмит је усмрц́ен струјом 18. фебруара 1916, у злогласном њујоршком затвору Синг Синг. До данас, Шмит је остао једини католички свештеник који је икада погубљен у Сједињеним Америчким Државама.
Друга убиства која је Шмит можда починио?!
Немилосрдна медијска пажња извукла је детаље из Шмитове проблематичне историје. Заиста, изгледало је да је траг претходно нерешених злочина пратио Шмита свуда где је ишао, али га је поверење јавности у цркву спречило да се пре суочи са стварним последицама.
Као прво, истражитељи су пронашли још један стан који је припадао Шмиту. Унутра је имао штампарију која је избацила новчанице од 10 долара - које су имале сличну куповну моц́ као око 240 долара у данашњем новцу. Заједно са фалсификовањем, изгледа да је Шмит радио и на преварама од животног осигурања заједно са једним зубарем са Менхетна, али то није детаљније истражено.
Тело деветогодишње девојчице пронађено је у подруму цркве Светог Јована, прве Шмитове парохије по доласку у САД. Девојчица је нестала када је Шмит био ту на служби, али је локални домар оптужен за злочин. Њено тело је пронађено раскомадано на начин који је сабласно сличан оном како је раскомадано Анино тело.
Прочитајте још: Платила фарбање 250 долара, а из фризерског салона изашла у сузама (ВИДЕО)
Након што су медији закопали још дубље по Шмитовој прошлости испливали су докази о убијеној девојци и у његовој домовини. Немачка полиција никада није имали прилику да испита Шмита пре него што је погубљен у Сједињеним Државама, а случај је све до данас остао нерешен.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
