Иако сте поред најпознатијег престоничког споменика сигурно прошли безброј пута, можда нисте приметили да су на његовом постољу исписана имена шест српских градова.
Споменик Кнезу Михаилу на Тргу републике сигурно је један од највећих симбола Београда и омиљено састајалиште престоничана. Рад је италијанског уметника Енрика Пација и свечано је откривен 19. децембра 1882. године на Светог Николу, славу династије Обреновић.
Споменик заправо симболизује ослобођење Србије од османске власти, а кнез Михаило је представљен на коњу што је била новина као начин представљања владара у Србији.
Био је то први монументални коњанички споменик у нашој земљи. На задњој, северној страни споменика исписан је текст: "Књазу Михаилу М. Обреновићу ИИИ. благородна Србија".
Споменик је изведен у бронзи и састоји се из три дела - постамента, пиједестала и коњаничке статуе, а нарочито је интересантан централни део. Наиме, иако сте сигурно безброј пута прошли поред овог споменика, вероватно нисте приметили да се на пијадастелу налази шест бронзаних плоча на којима су исписана имена српских градова - Београда, Смедерева, Кладова, Сокоа, Ужица и Шапца.
То су градови које је Србија током владавине кнеза Михаила, и пре свега његовом заслугом, задобила од Османског царства!
Након догађаја на Чукур чесми 1862. године, и бомбардовања Београда, све више је јачала идеја да Турци коначно треба да напусте Београд, као и друге градове у Србији. Кнез Михаило покренуо је интензивну дипломатску иницијативу у том правцу.
Најпре, Михаило задобија Соко и Ужице 1862, по одлукама конференције у Канлиџи. С јесени 1866. године кнез Михаило је писмено захтевао да Порта повуче посаде које држи у осталим српским градовима
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Речи које дижу из понора: 20 ИНСПИРАТИВНИХ ЦИТАТА које свака жена треба да прочита
Велики турски везир Али Риза паша је јавио 19. фебруара 1867. да султан уступа Србији све градове у којима се налази турска посада, али уз услов да се у тим градовима поред српске и даље вијори и турска застава. Кнез је отишао бродом у Цариград 18. марта 1867. и 30. марта му је султан Абдул Азиз предао ферман, којим му поверава градове у Србији.
Дана 6. априла 1867. на Београдској тврђави је прочитан султански ферман. На том месту, десно крај улазне стазе у данашњи парк Калемегдан је данас споменик - обележје предаје градова. Али Риза паша, последњи београдски заповедник, предао је кнезу Михаилу кључеве Београда, а затим се на Београдској тврђави завијорила и српска застава.
Тако су се Београд, Смедерево, Кладово, Ужице, Соко и Шабац поново нашли под фактичком српском управом. Овај догађај, заједно са целокупном блиставом дипломатском тактиком кнез Михаила Обреновића били су инспирација вајару Пацију да у своју композицију уврсти и имена ових градова.
