Мали град, двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод 11 хектара Великог града, последње престоница Србије Средњег века, нико не зна.
Зна се, једино, да Смедерево поседује чудотворно светилиште чија је локација мистерија која траје шест векова.
Један од Апостола Христових и Јеванђелиста, Свети Лука, почивао је на тлу смедерервске Тврђаве у Саборној цркви Благовештења. Деспот Бранковић откупио је чудотворне Мошти Светог Луке за 30.000 дуката, верујући да су последња заштита и спас српске деспотовине.
Упркос многим покушајима, вековима није одгонетнута тајна где се налазе остаци ове светиње у смедеревској Тврђави.
Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и обесили га о грану маслине у граду Теби Беотијској. Сахрањен је у Тиви, главном граду Беотије, где су се очудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанција.
Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију.
Чврсто верујући да је чудо избављења српске државе могуће, српски владар је одлучио да светињу пренесе из епирског града Рогоса у Смедерево. За откуп је плаћено тридесет хиљада дуката које је у име поклона морао дати султану и пашама у Једрену.
Срби су, уз помоћ турског заповедника Рогоса, кроз тајни пролаз доспели до куле у којој су мошти чуване, те су их у највећој журби и тајности однели из Рогоса и пренели у новоподигнуту Ђурђеву престоницу, Смедерево.
Пут којим су мошти стигле у Србију није познат. Забележено је само то да је једно коначење учињено у манастиру Грачаници.
Било је то половином петнаестог века.
Тако је богочувани град Смедерево добио новог заштитника чији ће култ у наредним годинама изаћи из оквира градских зидина и постати најзначајнији култ у Србији.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ