Њу-ејџ филозофија је популаризовала причу о експерименту са мајмунима са јапанског острва Кошиме, који су савладали вештину прања слатког кромпира. Када је њих 99 научило како то да раде одједном су и мајмуни са суседних острва то знали.
Последњих деценија популарна је прича о такозваном ефекту стотог мајмуна. Њоме се "доказује" да се нека друштвена промена или начин размишљања могу лако проширити тако што се достигне "критична маса" истомишљеника, а онда, једноставно, дође до "бума" те идеје у читавој људској популацији.
Прочитајте још: ВАНЗЕМАЉЦИМА смо пре 43 године послали ПЛОЧУ, нећете веровати шта је на њој СНИМЉЕНО!
У истраживању су учествовали јапански макаки мајмуни са острва Кошиме, који су с временом почели да перу у мору слатке кромпире које су им добацивали истраживачи - да би одстранили непријатан песак са плаже. "Надограђену" верзију први је објавио антрополог Лоренс Блер у предговору за своју књигу "Ритмови визије" 1975. а затим Лајал Вотсон у свом делу "Плима живота: биологија несвесног" 1979.
Критичан број мајмуна шири знање даље.
Вотсон је описао како је група научника 1952. године радила студију о мамакијима на острву Кошими. Вотсон је додао да су истраживачи приметили да је једном достигнут критични број мајмуна, тј. чувени стоти мајмун, довео до ширења знања и на оближња острва, без физичког контакта са тамошњом популацијом.
Мајмуница Имо је отишла корак даље - научила је да разваја пшеницу од песка!
Године 1954. објављен је рад у којем се указује на опажање да је мајмуница Имо почела да пере кромпире у води. Њено измењено понашање довело је до промене и код других мајмуна током наредних неколико година.
Прочитајте још: 1999. откривено СВЕТИЛИШТЕ: Старо је 4.300 година, а крај дрвених стубова пронађене су лобање деце и жена
Млађи мајмуни су подучавали своје вршњаке и чланове породице, али ако су ти "други" били превише стари, не би усвојили нову навику. Следећа генерација је усвојила прање кромпира, и заправо се није више радило о активном учењу, већ о пасивном посматрању и опонашању.
Престали су да се плаше мора. И то су други ископирали.
Дошло је до још једне промене: док су се мајмуни у почетку плашили океана, и једино су повремено потапали дланове или стопала, откриће са издвајањем пшенице довело је до тога да све већи део тела потапају у воду, и чак су почели да се играју, прскајући се у плићаку. И ова врста понашања је даље копирана.
Мајмун је отпливао даље и однео мудрост прања!
Масао Каваи, приматолог који је објавио најобимније извештаје, открио је да се прање кромпира појавило и на другим острвима, не приписујући то спонтаном "ширењу свести" макакија. Открио је, рецимо, да је у једном случају мајмун који је знао да пере кромпир допливао 1960. до оближњег острва и тамо остао четири године. Његов долазак значио је увођење обичаја прања кромпира и на том острву.
Прочитајте још: Да ли знате зашто КРАЉ у знаку ХЕРЦА једини НЕМА БРКОВЕ?
Без обзира на мањкавости, прича је постала и остала веома популарна међу ауторима њу-ејџа и спиритуалним трагаоцима. Била истинита или не - лепо је поверовати.
