NJu-ejdž filozofija je popularizovala priču o eksperimentu sa majmunima sa japanskog ostrva Košime, koji su savladali veštinu pranja slatkog krompira. Kada je njih 99 naučilo kako to da rade odjednom su i majmuni sa susednih ostrva to znali.
Poslednjih decenija popularna je priča o takozvanom efektu stotog majmuna. NJome se "dokazuje" da se neka društvena promena ili način razmišljanja mogu lako proširiti tako što se dostigne "kritična masa" istomišljenika, a onda, jednostavno, dođe do "buma" te ideje u čitavoj ljudskoj populaciji.
Pročitajte još: VANZEMALJCIMA smo pre 43 godine poslali PLOČU, nećete verovati šta je na njoj SNIMLJENO!
U istraživanju su učestvovali japanski makaki majmuni sa ostrva Košime, koji su s vremenom počeli da peru u moru slatke krompire koje su im dobacivali istraživači - da bi odstranili neprijatan pesak sa plaže. "Nadograđenu" verziju prvi je objavio antropolog Lorens Bler u predgovoru za svoju knjigu "Ritmovi vizije" 1975. a zatim Lajal Votson u svom delu "Plima života: biologija nesvesnog" 1979.
Kritičan broj majmuna širi znanje dalje.
Votson je opisao kako je grupa naučnika 1952. godine radila studiju o mamakijima na ostrvu Košimi. Votson je dodao da su istraživači primetili da je jednom dostignut kritični broj majmuna, tj. čuveni stoti majmun, doveo do širenja znanja i na obližnja ostrva, bez fizičkog kontakta sa tamošnjom populacijom.
Majmunica Imo je otišla korak dalje - naučila je da razvaja pšenicu od peska!
Godine 1954. objavljen je rad u kojem se ukazuje na opažanje da je majmunica Imo počela da pere krompire u vodi. NJeno izmenjeno ponašanje dovelo je do promene i kod drugih majmuna tokom narednih nekoliko godina.
Pročitajte još: 1999. otkriveno SVETILIŠTE: Staro je 4.300 godina, a kraj drvenih stubova pronađene su lobanje dece i žena
Mlađi majmuni su podučavali svoje vršnjake i članove porodice, ali ako su ti "drugi" bili previše stari, ne bi usvojili novu naviku. Sledeća generacija je usvojila pranje krompira, i zapravo se nije više radilo o aktivnom učenju, već o pasivnom posmatranju i oponašanju.
Prestali su da se plaše mora. I to su drugi iskopirali.
Došlo je do još jedne promene: dok su se majmuni u početku plašili okeana, i jedino su povremeno potapali dlanove ili stopala, otkriće sa izdvajanjem pšenice dovelo je do toga da sve veći deo tela potapaju u vodu, i čak su počeli da se igraju, prskajući se u plićaku. I ova vrsta ponašanja je dalje kopirana.
Majmun je otplivao dalje i odneo mudrost pranja!
Masao Kavai, primatolog koji je objavio najobimnije izveštaje, otkrio je da se pranje krompira pojavilo i na drugim ostrvima, ne pripisujući to spontanom "širenju svesti" makakija. Otkrio je, recimo, da je u jednom slučaju majmun koji je znao da pere krompir doplivao 1960. do obližnjeg ostrva i tamo ostao četiri godine. NJegov dolazak značio je uvođenje običaja pranja krompira i na tom ostrvu.
Pročitajte još: Da li znate zašto KRALJ u znaku HERCA jedini NEMA BRKOVE?
Bez obzira na manjkavosti, priča je postala i ostala veoma popularna među autorima nju-ejdža i spiritualnim tragaocima. Bila istinita ili ne - lepo je poverovati.
