Воденичар је деди и Јовану лепо рекао да не иду ноћу, али га нису послушали и доживели су нешто страшно. Милован је нечастивог видео кад се враћао са игранке, али и његова мајка Симка.
Милован Ранковић (70) из Багрдана код Јагодине у младости је баш волео игранке, па му није тешко падало да на игранку иде и у суседна села удаљена и по десетак километара од његовог. Тада су, каже, путеви били неосветљени и неасфалтирани.
Прочитајте још: Коме су звонила звона Нотр Дама и да ли је Драга Машин била трудна? Митови у које Срби верују, а ПОТПУНО СУ ПОГРЕШНИ!
- Рупчаге, блато, каљав пут, али је жеља да упознамо девојке била тако јака, да смо пешачили у гумењацима - сећа се Милован.
Увек су се кући враћали у глуво доба ноћи. Није га било страх, све до ноћи када је видео нешто што му је следило крв у жилама. Враћао се са игранкеса другаром Томиславом Милосављевићем Куртом.
На прузи је неко лежао
- Када смо прошли шљункару, било је после поноћи, на прузи смо видели човека како лежи, али нисмо смели да га дирамо, већ смо само прошли крај њега - истиче Милован.
Прочитајте још: Главне земље ће напустити ЕУ, нова коалиција се јавља на истоку, а ево ШТА ЧЕКА СРБИЈУ
Код моста на реци Осаоници спазили су Цигане крај ватре, кола и коње. Сијалица светли, али никако да виде одакле светло. Нигде бандера. Када је Тому питао да ли види исто, он му је климнуо главом и рекао да ће преспавати код њега, јер не сме да иде кући. Целу ноћ ока нису склопили. Милован је сутрадан отишао да види то место. Нити је нашао остатке пепела, нити било какав траг.
- То су били нечастиви, они искоче из грмља, претворе се у зеца, пса, краву, теле... - убеђен је Милован.
Нечастиви искоче из грмља и претворе се у зеца, пса, краву, теле...
Најчешће су поред воденице. Некима се дешавало да их одведу одакле не знају да се врате. По сву ноћ их воде, а када се развидели, све нестане. И његова покојна мајка Симка свашта је виђала, а отац Која није. Док су правили кућу, њих су двоје спавали у кошу. Једне је ноћи мати Симка чула како је неко зове. „Ајде, дижи се! Види колико је коло! Хајде да играмо! Шта спаваш?!“ Друге ноћи нешто ју је звало да иде код свекрве Зоре. Кад ју је ова видела у пола ноћи, била је згранута!
Прочитајте још: У овој цркви у Србији се нико НЕ ВЕНЧАВА И НЕ КРСТИ, а иза свега се крије УЖАСНА ПРИЧА
И његов комшија Јован Стојиљковић, родом из Ломнице код Власотинца, каже да се у његовом крају свашта дешавало. Једном је са братом од стрица Александром ишао у биоскоп да гледа каубојски филм.
- Запуцамо пет километара од села у биоскоп, снег пада и морали смо да прођемо поред гробља где смо видели три женске обучене у бело - сећа се Јован.
Све су биле једнаке и лепе. Они су их поздравили, а оне су одговориле: „Идите где сте пошли. Ништа не причајте“.
Видели су прелепе девојке на гробљу, па у снегу.
На повратку кући поново су видели исте девојке. Биле су на педесетак метара од њих. Ходале су по снегу. Њих двојица су се од страха само срушили у снег.
Прочитајте још: "Кад наша земља буде велика држава..." Једно место у Србији се не може снимити из ваздуха, а ПРОРОЧАНСТВО се и данас препричава (Фото)
- Док петлови нису запојали, нисмо смели да мрднемо - признаје Јован.
Други немили догађај доживео је са покојним деда Цанетом када су ишли у воденицу. Воденичар им је лепо рекао да не иду ноћу, али га нису послушали.
Наједном се појавило јагње, волови вуку, али кола стоје и Јован са дедом као у некој врзини!
- Деда је терао волове, а ја сам седео позади и наједном се појави кученце, па јагње, те нека друга животиња, па сам предложио деди да стане да га уватимо, а он ће мени: „Море, спушти качкет на главу и ћути! Какво те јагње спопало?!“- прича Јован
Прочитајте још: Знате ли ко су русаље? Налазе се у Србији, предвиделе су Велики рат и убиство краља Александра, људи им и данас верују
У том се оно попе у кола. Ђаволи неки. Ми као идемо, а не померамо се. Ђаволи су мајали и волове и нас.
- Дувају волови, а не мрдају и кад је свануло, волови су били гола вода, а ми у некој врзини – прича Јован.
