Милован Костић Коле (87) из Шуљковца ни дан данас не сме да прође поред Вукадинове воденице после заласка сунца.
Санђама је, тврди он, покушала да га удави и гађала га црвеним лонцем од пет килограма који су користили за узимања ујма. Воденица је припадала његовом покојном оцу Вукадину, који је замолио сина да га мало одмени у послу.
Прочитајте још: "Ником не верујте!" Доктор Максим тврди: Да бисте победили корону, ЗАКИСЕЛИТЕ СВОЈУ КРВ
Милован је пристао. Једног је јутра поранио. Ушавши у воденицу, видео је расут кукуруз. Питао је оца ко је просуо жито, али није одговорио. То га је забринуло, али рескирао је.
- Волео сам да спавам у воденици јер је окружена прелепом шумом, а Санђама је почела да ме напада после смрти кума Љубе и те ноћи чуо сам: крц, крц - као да је камен почео да шлајфује. Онда се потпуно зауставио. Изађем да погледам шта је. Напољу никога. Кад сам се вратио у воденицу, камен је почео опет да ради - сећа се Милован.
Нешто је скочило на мене! Покрио сам главу!
Легао је, каже, да спава, али се пробудио јер му се учинило да његова супруга Драгица чисти метлом поред кревета. Она никада није долазила у воденицу.
- Онда сам осетио како је нешто рипило на мене. Губером сам покрио главу. Ишло је од ногу ка глави. Хтело да ме удави. Стресао сам ћебе и чуо како је пало. Онда се опет попело на мене. Ја опет стресем ћебе. Оно се одбило од мене. Више ме није дирало - наставља причу Милован.
Нешто га је гађало лонцем у главу!
Када се све умирило, изашао је да погледа да ли треба да досипа жито. Тада га је, каже, нешто гађало лонцем. У последњем тренутку је успео да се помери. Да га је погодило, убило би га. Лонац је ударио у шпорет, па у зид. Милован је премро од страха, јер су врата на воденици била закључана и нико није могао да уђе.
Једва је дочекао да запевају петлови и да побегне кући. Плашио се да га "то" не прати до куће.
Жена му је реклоа "Не доноси ми сотону у кућу!"
- Препао ме је. Кад је ушао у кућу, рекао ми је да су дошли ђаволи по њега. А онда ми испричао шта се догодило. Немој да нам сотона уђе у кућу, рекла сам му. Нисам заспала целе ноћи - присећа се Милована супруга Драгица.
Прочитајте још: Како се насмеје, из зуба му извирује кучина: Деда Живојин отишао у воденицу, а онда је неко ЗАКУЦАО НА ВРАТА
Било како било, тек, Милован више ни за живу главу није смео да крочи у воденицу после заласка сунца. Млео је само дању.
- Како је Бора изашао на врата, с тавана га је нешто удари гвозденом шипком! Звао сам га да се врати у собицу, али Бора упоран да види шта га је то гађало. Чим је коракнуо на степеник, нешто га је гађало оним лонцем. Да на глави није држао столицу, био би мртав. Нисмо смели да изађемо док није свануло - нерадо се присећа Милован.
Бора и ја нисмо смели до зоре да изађемо напоље.
Када је годину дана касније заливао башту у близини воденице, нога му се омакла под долап. Викнуо је на коња и, срећом, успео да га заустави. Да није, све би га самлело. Када је улазио у амбуланту, срео је комшију Бору који је из ње излазио.
ОНО је хтело да докрајчи мене и Бору.
- Исприча ми да је тог дана са коњима радио у пољу. Нешто их је уплашило и они су у"ватили ма". Како су се коњи дали у галоп, кола су се преврнула. Бора је био сав угруван. Никад нисмо причали о томе, али мислим да је "оно" хтело да нас докрајчи - вели Милован.
Прочитајте још: "Код Саве си био? И по ведром дану тамо је тама и чују се гласови": У селу СРПСКОГ ВАМПИРА влада СТРАХ (ФОТО)
- Старији су причали да су на пољани поред гробља често виђали вампире како играју и свирају. Један човек нам причао да су буклијом звали на свадбу. Кад је мало боље погледао, видео је да у рукама држи коњску главу - с неверицом нам је испричала Драгица.
