Овај мушкарац детаљно је описао свој сусрет са смрћу.
Џон Миглиакио је ронио близу обале Њу Џерсија ветровитог јула када је био студент.
Вода је била узбуркана, а видљивост је била толико лоша да није могао видети три метра испред себе. Након отприлике пола сата почео је тешко да дише, што је био знак да се ронилачки компресор празни.
Прочитајте још: Најбољи мађионичар свих времена: Како су изгледали ТРИКОВИ Макс Малина који никада нису "проваљени" (ВИДЕО)
Био је удаљен око 100 метара од обале и, уз грубе таласе, гутао је пуно слане воде. Грло је почело да му гори, у глави му се вртело, јер је хипервентилирао.
У том су тренутку ствари су постале помало магловите.
Сећа се да се бојао како је превише исцрпљен да би пливао, а онда је ођедном био високо изнад океана, гледајући доље у црно тело у води.
Џоново искуство клиничке смрти
- Осећао сам апсолутни мир и спокој. Нисам имао због чега да се бринем. Све ће бити решено. Сећам се да сам се у том тренутку осећао као да је све готово и осећао сам се врло мирно - рекао је за мбг и додао:
- Осећао сам као да могу да се одморим, као да више не морам да пливам. Било је попут плутања у базену. Био сам свестан да сам почео да испливавам, а затим се више ничега нисам сећао. Поседња физичка сензација коју сам осетио је лебдење назад са таласима и тада се физички више ничега не сећам. Сећам се само да сам се осећао мирно. Био је то осећај као да се предајем. Било је то олакшање. Било је то као да сам пустио све.
Прочитајте још: Пошто је деци обезбедио куће и станове, Дејан Миленковић из Борача је себи подигао гробницу са "гарсоњером" (ФОТО)
- На плажи су била још два рониоца. Извукли су ме из воде, али нисам дисао. Отворили су јакну мог мокрог одела и нису могли пронаћи откуцаје срца. Један момак је почео да ми даје вештачко дисање, а други је притискао моје срце.
- Никад пре овога нисам размишљао о смрти. Имао сам само 17 година. Шта сам знао? Али онда доживите то искуство и не осећате страх од смрти, ако је то умирање. Јер није било лоше. Било је лепо. Било је мирно. Осећао сам се као да ће све да ме носи са собом, а да ништа не морам да радим, да не морам да се бринем ни о чему - присећа се.
Имао је осећај таме
- Једноставно сам имао тај осећај таме. Било је угодно и спокојно. Живот ми није прошао пред очима. Нисам отишао у рај, нисам отишао у пакао, нисам отишао у међупростор. Нисам нигде отишао. Ја то зовем мировањем. То је попут цвета који се у пролеће кроз ливаде врло споро спушта низ поток. Једино тако могу објаснити. Било је сунчано, ведро и мирно, а птице су цвркутале. Рекао сам себи:
- Ово и није тако лоше ако је то то - каже Џон.
Прочитајте још: Након 117 година истраживања, решена мистерија натписа на чувеној слици "КРИК" Едварда Мунка
То искуство имало је два непосредна учинка. Најпре, схватио је зашто је још увек жив. Друго, више се није плашио смрти. Кад му је деда недавно преминуо, Џон каже да је то доста лакше прихватио него остали чланови његове породице и уверен је како ће свест о мирном концепту умирања код њега потрајати све до његовог последњег удаха.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
