Ovaj muškarac detaljno je opisao svoj susret sa smrću.
Džon Migliakio je ronio blizu obale NJu Džersija vetrovitog jula kada je bio student.
Voda je bila uzburkana, a vidljivost je bila toliko loša da nije mogao videti tri metra ispred sebe. Nakon otprilike pola sata počeo je teško da diše, što je bio znak da se ronilački kompresor prazni.
Pročitajte još: Najbolji mađioničar svih vremena: Kako su izgledali TRIKOVI Maks Malina koji nikada nisu "provaljeni" (VIDEO)
Bio je udaljen oko 100 metara od obale i, uz grube talase, gutao je puno slane vode. Grlo je počelo da mu gori, u glavi mu se vrtelo, jer je hiperventilirao.
U tom su trenutku stvari su postale pomalo maglovite.
Seća se da se bojao kako je previše iscrpljen da bi plivao, a onda je ođednom bio visoko iznad okeana, gledajući dolje u crno telo u vodi.
Džonovo iskustvo kliničke smrti
- Osećao sam apsolutni mir i spokoj. Nisam imao zbog čega da se brinem. Sve će biti rešeno. Sećam se da sam se u tom trenutku osećao kao da je sve gotovo i osećao sam se vrlo mirno - rekao je za mbg i dodao:
- Osećao sam kao da mogu da se odmorim, kao da više ne moram da plivam. Bilo je poput plutanja u bazenu. Bio sam svestan da sam počeo da isplivavam, a zatim se više ničega nisam sećao. Posednja fizička senzacija koju sam osetio je lebdenje nazad sa talasima i tada se fizički više ničega ne sećam. Sećam se samo da sam se osećao mirno. Bio je to osećaj kao da se predajem. Bilo je to olakšanje. Bilo je to kao da sam pustio sve.
Pročitajte još: Pošto je deci obezbedio kuće i stanove, Dejan Milenković iz Borača je sebi podigao grobnicu sa "garsonjerom" (FOTO)
- Na plaži su bila još dva ronioca. Izvukli su me iz vode, ali nisam disao. Otvorili su jaknu mog mokrog odela i nisu mogli pronaći otkucaje srca. Jedan momak je počeo da mi daje veštačko disanje, a drugi je pritiskao moje srce.
- Nikad pre ovoga nisam razmišljao o smrti. Imao sam samo 17 godina. Šta sam znao? Ali onda doživite to iskustvo i ne osećate strah od smrti, ako je to umiranje. Jer nije bilo loše. Bilo je lepo. Bilo je mirno. Osećao sam se kao da će sve da me nosi sa sobom, a da ništa ne moram da radim, da ne moram da se brinem ni o čemu - priseća se.
Imao je osećaj tame
- Jednostavno sam imao taj osećaj tame. Bilo je ugodno i spokojno. Život mi nije prošao pred očima. Nisam otišao u raj, nisam otišao u pakao, nisam otišao u međuprostor. Nisam nigde otišao. Ja to zovem mirovanjem. To je poput cveta koji se u proleće kroz livade vrlo sporo spušta niz potok. Jedino tako mogu objasniti. Bilo je sunčano, vedro i mirno, a ptice su cvrkutale. Rekao sam sebi:
- Ovo i nije tako loše ako je to to - kaže Džon.
Pročitajte još: Nakon 117 godina istraživanja, rešena misterija natpisa na čuvenoj slici "KRIK" Edvarda Munka
To iskustvo imalo je dva neposredna učinka. Najpre, shvatio je zašto je još uvek živ. Drugo, više se nije plašio smrti. Kad mu je deda nedavno preminuo, Džon kaže da je to dosta lakše prihvatio nego ostali članovi njegove porodice i uveren je kako će svest o mirnom konceptu umiranja kod njega potrajati sve do njegovog poslednjeg udaha.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
