Тинејџери у Србији су блиски са родитељима и задовољни својим животом, али
Обимно истраживање Светске здравствене организације рађено је од 2014. и 2018. године и прикљупен је огроман број података. Наиме, обухваћено је 227.441 деце узраста 11, 13 и 15 година у целој Европи и Канади.
Прочитајте још: ОПРЕЗ! Никада дете не прекидајте НАГЛО у току игрице, може се негативно одразити НА ЗДРАВЉЕ
Студија је показала многе алармантне трендове. Добро је познато да су тинејџери нервозни, али студија је показала и да су све нервознији!
Тинејџери су све нервознији, поготово девојке.
Данашња деца како одрастају имају све више менталних проблема. Они су, бар, једном недељно нервозни, раздражљиви и пате од несанице. Занимљиво је да иако сви мисле да су дечаци нервознији, студија је показала да су проблеми израженији код девојчица него код дечака.
На срећу, подаци о менталном здрављу деце веома се разликују од земље до земље и да веома важну улогу играју културни, политички и економски фактори.
У школу воли да иде тек сваки трећи ученик!
Истраживаче су највише изненадили подаци о томе шта тинејџери мисле о школи. Иако је школа све модернија, наставници опуштенији и прилагођенија новим технологијама, истражиавње је показало да трећини земаља адолесценати имају осећај да их школске обавезе притискају. Самим тим, све је више деце која кажу да не воле школу.
Трећина тинејџера мрзи школу, поготово у Србији.
Тачније, према подацима студије само 28 одсто деце каже да воли да иде у школу. У већини земаља непријатељство према школи постаје интензивније како су деца старија и упоредо расте и перцепција да не наилазе на довољну подршку својих вршњака и учитеља.
Каква је ситуација са српским тинејџерима? Још гора!
Прочитајте још: Мама из Србије ИЗБАЧЕНА ИЗ ВИБЕР ГРУПЕ након што је упутила ПОРУКУ осталима: Сада добија ПОДРШКУ(ФОТО)
Деца у Србији се по нетрпељивости деце према школи налази при врху табеле европских земаља. Деца у Србији у истраживању су углавном рекла да не воле школу и да немају подршку школских другова и наставника. Занимљивио је, међутим, да су деца у Србији рекла да, углавном, не доживљавају школске обавезе као посебан терет.
