Oglas
Oglas
· · Коментари: 0
промо

Заштита деце од штетног садржаја и лажних вести у медијима

У данашње време, штетан садржај и лажне вести највише се могу пронаћи у дигиталним медијима, односно на интернету

1669802515_shutterstock_1835208265.jpg
Фото: Схуттерстоцк
Oglas

          Данас је могуће, лакше него икада у историји људске цивилизације, приступити огромној количини најразличитијих садржаја и информација у дигиталном формату. Са друге стране, сваки корисник дигиталних медија има могућност да креира властите дигиталне садржаје и да их учини доступним другим корисницима, што доводи у питање квалитет „хиперпродукованих” информација. Осим неквалитетним, корисници медија, поготову деца и млади, изложени су и потенцијално штетним садржајима, али углавном у дигиталним медијима.

            Под штетним садржајем подразумева се било који медијски садржај (нпр. текст, слика, аудио или видео-снимак) који може да нашкоди психичком, физичком и моралном развоју малолетне особе. Он проузрокује узнемиреност или штету и негативно доприноси општој добробити особе. Сматра се да су деца и млади, због специфичности њиховог сазнајног, социјално-емоционалног и моралног развоја, као и због недовољно знања и искуства, посебно рањива и осетљива група корисника медија. Иако су права детета у погледу изложености медијским садржајима заштићена законом, истраживања показују да је велики проценат деце у Србији, али и у свету, током конзумирања медијских садржаја изложен различитим врстама штетног садржаја.

            Под штетним садржајем подразумевају се: садржаји у којима су приказани физичко насиље и крв, повређивање других (људи или животиња); експлицитни сексуални и порнографски садржаји; сексуално насиље, сексуална експлоатација и злостављање деце; говор мржње којима се нападају и дискриминишу одређене групе људи; садржаји којима се промовишу анорексија, булимија или „инспирација да се буде мршав”; начини на које човек може себе физички да нашкоди (самоповређивање); обмањујући садржаји (лажне вести, политичко оглашавање, манипулација и дезинформисање јавности у различите сврхе) и друго. Дакле, када говоримо о штетном садржају, мислимо на различите врсте илегалних садржаја, садржаја који нису примерени узрасту корисника и оних чији је циљ обмањивање и дезинформисање корисника.

Слике Ужчког центра за права детета, настале током снимања емисија у приватним школицама

             Важно је нагласити да деца и млади могу наићи на неприкладне и непримерене садржаје чак и ако не трагају за њима. И још важније, да се међу садржајима који су намењени деци, поготову када је реч о дигиталним садржајима, могу пронаћи они који нису примерени њиховим психолошким и развојним потребама.

Истраживање  које је Ужички центар за права детета спровео имало је за циљ да утврди колико су млади од 13 до 19 година изложени штетним садржајима и лажним вестима на телевизији, новинама, часописима и на интернету. Истраживање је спроведено у оквиру пројекта “Активни грађани - боље друштво”, који реализује Београдска отворена школа у сарадњи са Фондацијом БФПЕ за одговорно друштво и Балканском истраживачком мрежом Србија, уз подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД). Налази указују на то да током последњих годину дана, 96% деце  срело је у медијима садржај који их је узнемирио, уплашио, наљутио или изазвао неку негативну емоцију; трећина овакав садржај среће свакодневно, а четвртина барем једном недељно. Деца се у медијима најчешће срећу са непристојним и вулгарним језиком, обмањујућим садржајима и лажним вестима којима се дезинформише јавност у различите сврхе, а скоро половина њих свакодневно. Чак  90% деце узраста од 13-19 година се сретало са говором мржње, физичким насиљем, експлицитним порнографским садржајима у медијима. Пловина њих не зна коме може да пријави штетне садржаје на интернету. Ретко спонтано траже подршку и помоћ у ситуацијама када су изложени штетном садржају. 77% изјављује да их у школи не подучавају вештинама заштите од штетних садржаја, вештина медијске писмености и како да разликују праве од лажних вести.

            Да би се предупредила изложеност деце штетним садржајима и лажним вестима или последице по децу ублажиле, нужне су системске мере у циљу увођења правне регулативе, а још више у домену примене постојећих правила. Потребно је преиспитати постојећи законски оквир којим се регулишу питања ограничавања и/забране приказивања за децу штетних садржаја у медијима, као и предвиђене санкције за кршење ових одредби и предложе измене одговарајућих закона ради осигурања ефикасније заштите деце и младих и ефикаснију примену одредаба у пракси. Треба имати у виду да је образовни систем важан у превенцији, те је у образовање деце потребно укључити садржаје у функцији развоја вештина информационе и медијске писмености за сву децу и младе, и то на свим нивоима образовања у оквиру редовног наставног процеса. Образовни систем треба да предузме мере у циљу оснаживања деце и родитеља да препознају, реагују и пријављују ситуације изложености нежељеним садржајима са којима се срећу у медијима као и да оснажују наставнике да пружају адекватну подршку деци у тим ситуацијама. Родитељи као важни актери у превенцији треба да предузму активности са циљем овладавања вештинама неопходним за ефикасну заштиту своје деце од штетних и нежељених садржаја у дигиталном окружену и пружање подршке деци у коришћењу дигиталних уређаја и технологија.

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas