Српска православна црква и верници данас славе један од највећих хришћанских празника, Вазнесење Господње - Спасовдан. Ово је истовремено и слава града Београда
Спасовдан је један од десет празника посвећених Господу Исусу Христу. Према црквеном календару, он се обележава 40 дана после Васкрса, увек у четвртак, а десет дана пре Светих Тројица (Духова).
На данашњи дан, Исус Христос се узнео на небо и сео с десне стране Бога
Овај дан је сећање на дан када се Исус Христос, четрдесети дан после васкрсења последњи пут јавио својим ученицима – дванаесторици апостола и узнео на небо. Тек тада је, како се верује, „сео с десне стране Бога“.
Прочитајте још: "Идите где сте пошли и ништа не причајте": Јован је на ГРОБЉУ видео три жене у белом и решио све да ОТКРИЈЕ
Спасовдан је сточарски и ратарски празник, који се слави и као Крсна слава.
Млади у Шумадији изјутра одлазе у брда и беру девесиље које после стављају око карлица са млеком да им се боље ухвати кајмак. После одлазе на ливаде са девојкама где беру и друго цвеће. Ту се развија коло и играју сеоске игре. На овакве игранке се често долазе и из других мањих села.
Прочитајте још: БОЖЈА ОПОМЕНА? Храстови код Јагодине ПАДАЈУ, а мештани говоре о ЗАПИСУ СТАРОМ 250 ГОДИНА
Верује се да се на данашњи дан не ради никакав тежак посао. Ово је велики празник па према веровању, на данашњи дан светац може да спаси кућу од невоље и децу од болести.
У време цара Душана, ово је био изузетно цењен и поштован празник.
Прочитајте још: Шесторо људи је ступило у контакт са ВАНЗЕМАЉЦИМА, а ДВОЈЕ је посетило њихов васионски брод!
На Спасовдан се изјутра не једе ништа док се не окусе јагоде. Понегде се чак и веровало да не ваља окусити ново воће, ако су неком деца умирала, док најпре неразделе сиротињи од тог новог воћа за душу своје деце, јер ће, у противном, на оном свету деца остати без тог оброка и гришће своје прсте уместо оброка, говорећи да су им га родитељи појели.
Прочитајте још: Кнез Лазар је бацио КЛЕТВУ на једно село код Јагодине, а она се обистинила 2010. године!
За Спасовдан као крсну славу клало се јагње и спремала се цицвара.
На Спасовдан никако не ваља спавати преко дана да се не би дремало читаве године. На тај дан богатији су после одласка у цркву позивали госте на ручак, а мање имућни су настављали дружење испред цркве где се народ окупљао и веселио. Био је и обичај да се на Спасовдан, пре сунца, купа у реци или мору.
Прочитајте још: Пусти Стаљина, Рузвелта и Черчила, ИДИ И УБИЈ ТЕСЛУ! Да ли је Хитлер ликвидирао српског научника?(Видео)
У многим селима, на овај празник, иде литија односно крстоноше. Раније је литија кретала из цркве и правила круг, опход око села застајући код зписа, односно молитви. Кад обиђу цело село враћају се цркви одакле су и пошли. После тога се за све учеснике организује заједнички ручак. Данас, литија не излази из порте и обилази само око цркве.
