Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan. Ovo je istovremeno i slava grada Beograda
Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu. Prema crkvenom kalendaru, on se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, uvek u četvrtak, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova).
Na današnji dan, Isus Hristos se uzneo na nebo i seo s desne strane Boga
Ovaj dan je sećanje na dan kada se Isus Hristos, četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo na nebo. Tek tada je, kako se veruje, „seo s desne strane Boga“.
Pročitajte još: "Idite gde ste pošli i ništa ne pričajte": Jovan je na GROBLJU video tri žene u belom i rešio sve da OTKRIJE
Spasovdan je stočarski i ratarski praznik, koji se slavi i kao Krsna slava.
Mladi u Šumadiji izjutra odlaze u brda i beru devesilje koje posle stavljaju oko karlica sa mlekom da im se bolje uhvati kajmak. Posle odlaze na livade sa devojkama gde beru i drugo cveće. Tu se razvija kolo i igraju seoske igre. Na ovakve igranke se često dolaze i iz drugih manjih sela.
Pročitajte još: BOŽJA OPOMENA? Hrastovi kod Jagodine PADAJU, a meštani govore o ZAPISU STAROM 250 GODINA
Veruje se da se na današnji dan ne radi nikakav težak posao. Ovo je veliki praznik pa prema verovanju, na današnji dan svetac može da spasi kuću od nevolje i decu od bolesti.
U vreme cara Dušana, ovo je bio izuzetno cenjen i poštovan praznik.
Pročitajte još: Šestoro ljudi je stupilo u kontakt sa VANZEMALJCIMA, a DVOJE je posetilo njihov vasionski brod!
Na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće, ako su nekom deca umirala, dok najpre nerazdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.
Pročitajte još: Knez Lazar je bacio KLETVU na jedno selo kod Jagodine, a ona se obistinila 2010. godine!
Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara.
Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio. Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru.
Pročitajte još: Pusti Staljina, Ruzvelta i Čerčila, IDI I UBIJ TESLU! Da li je Hitler likvidirao srpskog naučnika?(Video)
U mnogim selima, na ovaj praznik, ide litija odnosno krstonoše. Ranije je litija kretala iz crkve i pravila krug, ophod oko sela zastajući kod zpisa, odnosno molitvi. Kad obiđu celo selo vraćaju se crkvi odakle su i pošli. Posle toga se za sve učesnike organizuje zajednički ručak. Danas, litija ne izlazi iz porte i obilazi samo oko crkve.
