Одушевио је професоре својим разумевањем проблема из науке, филозофије и теологије.
Као најстарији и најбистрији, његов отац је одлучио да Николу упише у школу. Основна школа у Лелићу је тада била у оквиру манастира Ћелије. Деца из удаљених села су похађала ову школу, те је манастирски конак претворен у интернат. Он је своје школовање почео под куполама светоархангелског храма у манастиру Ћелије.
Његов учитељ, Михаило Ступаревић, уочио је ревност и даровитост Николину, па је саветовао његовог оца да га шаље на даље школовање. Уписао је Ваљевску гимназију која је била на добром гласу, али није била потпуна. Покушао је да се упише на Војну академију са својим другом Петром Косићем, касније генералом Југословенске војске који је учествовао у пучу 1941. године када је Југославија рекла судбоносно ''не'' Хитлеровој Немачкој.. Није успео да се упише због неухрањености и малог обима груди. Одлучио се за Београдску богословију. Био је знатно образованији од остатка генерације, јер је услов за упис на богословију био да се заврше два разреда гимназије - Николај је завршио 6. Одушевио је професоре својим разумевањем проблема из науке, филозофије и теологије. Користио је слободно време да више научи и да се усаврши.
После завршетка студија, постао је учитељ у селу Драчићу недалеко од Ваљева. Ту се спријатељио са Стевом Поповићем, емигрантом из Црне Горе. Одлазио је са њим на свештене обреде у село где је упознао духовни живот села и сељака. После кратког времена у Драчићу, постављен је за управника школе у Доњим Лесковцима. После школовања у Швајцарској и Енглеској, он је почео да предаје на Богословији световне предмете и језике.
Тек што је почео предавања, разболео се. Боловао је дуго и тешко, а у болничкој постељи се заклео да ће примити монашки чин и себе ставити на службу српској цркви и своме народу. Овај завет је испунио 20. децембра 1909. године са 29 година у манастиру у Раковици. Додавши ''ј'' на своје име, добио је и монашко Николај.
(Н портал)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
